Баш недавно, на Шекспир фесту, поново је могло да се види колико различитих издања и данас попримају драме великог британског аутора: како је то кад је „Хамлет“ без речи, кад се игра као кореографска партитура, или кад је повод за евиденцију злочина једне монархије или, на пример, где су све у свету забележене приче о Ромеу и Јулији као стварним трагичним јунацима недозвољене љубави...