Минималац од 40.000 динара очекује 400.000 радника

Ипак, сло­бод­но би се мо­гло ре­ћи да је већ сад по­зна­то ко­ли­ки ће би­ти ми­ни­ма­лац за на­ред­ну го­ди­ну јер је из вла­сти по­чет­ком ју­на са­оп­ште­но да ће по­ве­ћа­ње би­ти у ра­спо­ну од 12 до 14 од­сто и да ће ми­ни­мал­на за­ра­да би­ти око 40.000 ди­на­ра. Као и увек, ста­во­ви по­сло­да­ва­ца и син­ди­ка­та о ви­си­ни ми­ни­мал­не це­не ра­да се раз­ли­ку­ју. Иако и јед­ни и дру­ги сма­тра­ју да би ми­ни­ма­лац мо­рао би­ти ви­ши, раз­ли­ку­је се то ко­ли­ко би по­ве­ћа­ње тре­ба­ло да из­но­си. Уко­ли­ко се со­ци­јал­ни парт­не­ри не до­го­во­ре, ко­нач­ну од­лу­ку ће, као и не­ко­ли­ко го­ди­на уна­зад, до­не­ти Вла­да Ср­би­је.

Уни­ја по­сло­да­ва­ца Ср­би­је у пре­го­во­ре ула­зи са ста­вом да је нео­п­ход­но по­ве­ћа­ти ми­ни­ма­лац, сма­њи­ти по­ре­зе и до­при­но­се и по­ве­ћа­ти нео­по­ре­зи­ви део нај­ни­же за­ра­де. Ди­рек­тор­ка сек­то­ра за члан­ство и ло­кал­не кан­це­ла­ри­је у УПС-у и чла­ни­ца пре­го­ва­рач­ког ти­ма за од­ре­ђи­ва­ње ми­ни­мал­не це­не ра­да Љи­ља­на Па­вло­вић ука­зу­је да ве­ћи­на по­сло­да­ва­ца сма­тра да је ми­ни­мал­на це­на ра­да ни­ска и да је тре­ба по­ве­ћа­ти.

- Нај­ве­ћи број њих је на­вео рас­пон по­ве­ћа­ња из­ме­ђу де­вет и 12 од­сто, што зна­чи да би не­то ми­ни­мал­на це­на ра­да из­но­си­ла око 41.500 ди­на­ра. На­рав­но, тај из­нос је усло­вљен од­ре­ђе­ним олак­ши­ца­ма ко­је по­сло­дав­ци оче­ку­ју од др­жа­ве јер не мо­гу да под­не­су сав те­рет по­ве­ћа­ња ми­ни­мал­не це­не ра­да - ка­же Љи­ља­на Па­вло­вић. - Ни­во по­ре­за и до­при­но­са са­да је око 60,3 од­сто пла­те и оче­ку­је­мо да се он сма­њи. Нео­по­ре­зи­ви део за­ра­де из­но­си 19.300 ди­на­ра, а за­ла­же­мо се да се по­ве­ћа за оно­ли­ко за ко­ли­ко се по­ве­ћа ми­ни­мал­на це­на ра­да.

По ре­чи­ма пред­сед­ни­ка Са­ве­за са­мо­стал­них син­ди­ка­та Вој­во­ди­не Го­ра­на Ми­ли­ћа, у ШС Ср­би­је сма­тра­ју да је ми­ни­мал­на це­на ра­да за  на­ред­ну го­ди­ну о ко­јој је би­ло ре­чи по­чет­ком ју­на ве­о­ма ни­ска, те да овај син­ди­кат још ни­је иза­шао са сво­јим пред­ло­гом, али ће то ура­ди­ти на вре­ме и на осно­ву па­ра­ме­та­ра про­пи­са­них за­ко­ном.

- Не­ко­ли­ко је раз­ло­га за не­за­до­вољ­ство - а по­ред то­га што је прак­тич­но већ од ју­на из­не­то ко­ли­ко би ми­ни­ма­лац за на­ред­ну го­ди­ну тре­ба­ло да из­но­си, чи­ме су обе­сми­шље­ни пре­го­во­ри о то­ме, нај­бит­ни­ји раз­лог је то што је ми­ни­мал­на за­ра­да у мар­ту по­кри­ва­ла 94 од­сто тро­шко­ва ми­ни­мал­не по­тро­шач­ке кор­пе ко­ја је би­ла 42.500 ди­на­ра - ка­же Ми­лић. -Ме­ђу­тим, већ у ју­ну, ми­ни­мал­на по­тро­шач­ка кор­па вре­де­ла је 51.350 ди­на­ра, те је ми­ни­ма­лац био до­во­љан за 60 од­сто те кор­пе, а нај­ве­ћи део тро­шко­ва - 25.000 ди­на­ра од­ла­зи на хра­ну, а то зна­чи око 840 ди­на­ра за тро­чла­ну по­ро­ди­цу днев­но, од­но­сно 280 по чла­ну до­ма­ћин­ства, што је из­у­зет­но ма­ло. На­по­ми­њем и да пре­ко 400.000 љу­ди у Ср­би­ји ра­ди за ми­ни­ма­лац и да пре­ко 50 од­сто укуп­но за­по­сле­них за­ра­ђу­је ме­ди­јал­ну пла­ту од око 53.000 ди­на­ра.

По ње­го­вим ре­чи­ма, од ју­на до са­да усле­ди­ло је низ по­ску­пље­ња, пре све­га енер­ге­на­та, што ће до­дат­но оп­те­ре­ти­ти ку­ће buyеtе, па је из­ве­сно да ми­ни­мал­на за­ра­да мо­ра би­ти ве­ћа.

- Не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да ће ми­ни­мал­на за­ра­да, ко­ја бу­де утвр­ђе­на у сеп­тем­бру, ва­жи­ти од ју­а­на­ра сле­де­ће го­ди­не и већ сад је ја­сно да ни­је и не­ће би­ти до­вољ­на ни за би­о­ло­шки оп­ста­нак тро­чла­не по­ро­ди­це. Наш син­ди­кат је на са­стан­ку Со­ци­јал­но-еко­ном­ског са­ве­та Ср­би­је још пре три ме­се­ца, а због стал­ног ра­ста це­на и ин­фла­ци­је, тра­жио да се ми­ни­мал­на це­на ра­да утвр­ђу­је два пу­та го­ди­шње, али за са­да од­го­во­ра не­ма. На то­ме син­ди­ка­ти мо­ра­ју да ин­си­сти­ра­ју ка­ко би се о то­ме раз­го­ва­ра­ло чим се кон­сти­ту­и­ше но­ва вла­да. Ми­слим да је крај­ње вре­ме да се, као др­жа­ва, уозби­љи­мо и да се ја­сно ка­же да је ми­ни­ма­лац за­ра­да ко­ја се ис­пла­ћу­је у кри­зним мо­мен­ти­ма и мак­си­мал­но шест ме­се­ци, а не основ­на за­ра­да. То је не­до­пу­сти­во и ја­сно је да се мо­ра го­во­ри­ти о за­ра­ди ко­ја је нај­ма­ње ду­пло ве­ћа од пред­ло­же­не, од­но­сно за­ра­ди за ко­ју би се мо­гло ре­ћи да обез­бе­ђу­је при­сто­јан жи­вот - ис­ти­че Ми­лић.

По ре­чи­ма Љи­ља­не Па­вло­вић, ово­го­ди­шњи став по­сло­да­ва­ца, ко­ји је у од­но­су на ра­ни­је го­ди­не по­зи­тив­ни­ји у сми­слу да ми­ни­ма­лац тре­ба по­ве­ћа­ти, усло­вљен је, пре све­га, ве­ли­ким по­ску­пље­њи­ма и по­сло­дав­ци су све­сни да са са­да­шњим ми­ни­мал­цем за­по­сле­ни те­шко мо­гу да жи­ве. Она је и на­гла­си­ла да је ве­о­ма ва­жно да се при по­ве­ћа­њу ми­ни­мал­ца во­ди ра­чу­на о то­ме да се не до­ђе у си­ту­а­ци­ју да се од­ре­ђе­ном бро­ју за­по­сле­них по­диг­ну пла­те, а да дру­ги рад­ни­ци оста­ну без по­сла и да у том сми­слу по­сло­дав­ци ра­чу­на­ју да ће др­жа­ва ин­тер­ве­ни­са­ти - по­ве­ћа­њем нео­по­ре­зи­вог де­ла за­ра­де, те сма­ње­њем по­ре­за и до­при­но­са на ми­ни­мал­ну за­ра­ду.

Д. Мла­ђе­но­вић