Minimalac od 40.000 dinara očekuje 400.000 radnika
Koliko će iznositi minimalna cena rada za 2023. godinu trebalo bi da bude poznato do polovine septembra, a pregovori između predstavnika Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca počinju 15. avgusta.
Ipak, slobodno bi se moglo reći da je već sad poznato koliki će biti minimalac za narednu godinu jer je iz vlasti početkom juna saopšteno da će povećanje biti u rasponu od 12 do 14 odsto i da će minimalna zarada biti oko 40.000 dinara. Kao i uvek, stavovi poslodavaca i sindikata o visini minimalne cene rada se razlikuju. Iako i jedni i drugi smatraju da bi minimalac morao biti viši, razlikuje se to koliko bi povećanje trebalo da iznosi. Ukoliko se socijalni partneri ne dogovore, konačnu odluku će, kao i nekoliko godina unazad, doneti Vlada Srbije.
Unija poslodavaca Srbije u pregovore ulazi sa stavom da je neophodno povećati minimalac, smanjiti poreze i doprinose i povećati neoporezivi deo najniže zarade. Direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije u UPS-u i članica pregovaračkog tima za određivanje minimalne cene rada Ljiljana Pavlović ukazuje da većina poslodavaca smatra da je minimalna cena rada niska i da je treba povećati.
- Najveći broj njih je naveo raspon povećanja između devet i 12 odsto, što znači da bi neto minimalna cena rada iznosila oko 41.500 dinara. Naravno, taj iznos je uslovljen određenim olakšicama koje poslodavci očekuju od države jer ne mogu da podnesu sav teret povećanja minimalne cene rada - kaže Ljiljana Pavlović. - Nivo poreza i doprinosa sada je oko 60,3 odsto plate i očekujemo da se on smanji. Neoporezivi deo zarade iznosi 19.300 dinara, a zalažemo se da se poveća za onoliko za koliko se poveća minimalna cena rada.
Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, u ŠS Srbije smatraju da je minimalna cena rada za narednu godinu o kojoj je bilo reči početkom juna veoma niska, te da ovaj sindikat još nije izašao sa svojim predlogom, ali će to uraditi na vreme i na osnovu parametara propisanih zakonom.
- Nekoliko je razloga za nezadovoljstvo - a pored toga što je praktično već od juna izneto koliko bi minimalac za narednu godinu trebalo da iznosi, čime su obesmišljeni pregovori o tome, najbitniji razlog je to što je minimalna zarada u martu pokrivala 94 odsto troškova minimalne potrošačke korpe koja je bila 42.500 dinara - kaže Milić. -Međutim, već u junu, minimalna potrošačka korpa vredela je 51.350 dinara, te je minimalac bio dovoljan za 60 odsto te korpe, a najveći deo troškova - 25.000 dinara odlazi na hranu, a to znači oko 840 dinara za tročlanu porodicu dnevno, odnosno 280 po članu domaćinstva, što je izuzetno malo. Napominjem i da preko 400.000 ljudi u Srbiji radi za minimalac i da preko 50 odsto ukupno zaposlenih zarađuje medijalnu platu od oko 53.000 dinara.
Po njegovim rečima, od juna do sada usledilo je niz poskupljenja, pre svega energenata, što će dodatno opteretiti kuće buyete, pa je izvesno da minimalna zarada mora biti veća.
- Ne treba zaboraviti da će minimalna zarada, koja bude utvrđena u septembru, važiti od juanara sledeće godine i već sad je jasno da nije i neće biti dovoljna ni za biološki opstanak tročlane porodice. Naš sindikat je na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta Srbije još pre tri meseca, a zbog stalnog rasta cena i inflacije, tražio da se minimalna cena rada utvrđuje dva puta godišnje, ali za sada odgovora nema. Na tome sindikati moraju da insistiraju kako bi se o tome razgovaralo čim se konstituiše nova vlada. Mislim da je krajnje vreme da se, kao država, uozbiljimo i da se jasno kaže da je minimalac zarada koja se isplaćuje u kriznim momentima i maksimalno šest meseci, a ne osnovna zarada. To je nedopustivo i jasno je da se mora govoriti o zaradi koja je najmanje duplo veća od predložene, odnosno zaradi za koju bi se moglo reći da obezbeđuje pristojan život - ističe Milić.
Po rečima Ljiljane Pavlović, ovogodišnji stav poslodavaca, koji je u odnosu na ranije godine pozitivniji u smislu da minimalac treba povećati, uslovljen je, pre svega, velikim poskupljenjima i poslodavci su svesni da sa sadašnjim minimalcem zaposleni teško mogu da žive. Ona je i naglasila da je veoma važno da se pri povećanju minimalca vodi računa o tome da se ne dođe u situaciju da se određenom broju zaposlenih podignu plate, a da drugi radnici ostanu bez posla i da u tom smislu poslodavci računaju da će država intervenisati - povećanjem neoporezivog dela zarade, te smanjenjem poreza i doprinosa na minimalnu zaradu.
D. Mlađenović