Нова Скупштина- посланици с 12 листа, најмлађи рођен 1999.

Међу 12 листа, које ће имати посланике, су оне које су и до сада чиниле парламентарну већину, најбројнија око СНС, и листа око СПС-а. У скупштине клупе поново ће сести нека “стара лица”, попут Двери, ДСС-а, ДС-а, Народне странке, али и неких нових покрета који су чинили коалицију “Морамо”, уз пет мањинских листа.



У скупштини је, за сада формирано 15 посланичких клубова, а највише “цепања” било је у оквиру коалиције “Уједињени за победу Србије”, из које су “произашла” три посланичка клуба, а из коалиције “Морамо”, два.



Најјача листа у парламенту је “Александар Вучић - Заједно можемо све”, са 120 посланика, од којих је 95 из Српске напредне странке, док остала места деле њихови мањи коалициони партнери.



Као највећа странка, СНС ће дати и председника парламента, дугогодишњег посланика Владимира Орлића, који ће сутра постати први човек републичке скупштине.



На листи напредњака за парламентарне изборе, који ће сутра постати посланици су били и наш признати неурохирург Даница Грујичић, најцитиранији српски научник Стојан Раденовић, глумци Лазар Ристовски и Лепомир Ивковић, магистар музике Јован Колунџија, оперска дива Јадранка Јовановић, бивши кошаркаш Марко Кешељ…



Међу посланицима ће се наћи и доскорашњи заменик градоначелника Београда Горан Весић, који се у посланичке клупе “враћа” после 18 година.



Велика је част бити посланик. Посебно сам срећан што ће Владимир Орлић бити председник скупштине, он је сјајан човек, доктор нарука, образован, са великим искуством у скупштини. То показује да бирамо најбоље људе да предводе скупштину, рекао је Весић за Танјуг.



Каже и да је СНС изашла у сусрет опозицији, повећан је број потпредседника, јер жели да се управо у парламенту решавају сва важна питања.



Имамо довољну већину за избор Орлића, СНС и СВМ имају 127 посланика, али сам сигуран да ће за председника гласати и већи број посланика, 150 до 160, чиме ће се показати која већина заправо постоји у Скупштини Србије, рекао је Вучић.



Део опозиције се враћа у скупштину после бојкота који, каже Весић, није био добар ни за њих, ни за Србију, и добро је што је сада створена прилика за садржајне расправе, како би се доносиле одлуке у интересу Србије.



Важно је да будемо јединствени у одлукама од стратешког инетерса, пре свега по питању КиМ, да политичке странке не мисле да скупљају политичке поене на питању КиМ, рата у Украјини…, рекао је Весић уочи конститутивне седнице.



На питање колико ће дуго бити посланик, с обзиром да се спекулише да би могао да буде и министар, Весић одговара да то не зависи од њега, већ од председника Србије, и мандатара, који ће ускоро бити предложен.



У Скупштини има и посланика којима је ово већ девети сазив, а један од њих је “ветеран” Александар Чотрић, такође са листе око СНС-а, као члан СПО-а, који је први пут биран за посланика 1993. године.



У изјави за Танјуг каже да не очекује суштинске промене, јер је парламент, каже, и у prеthodnom мандату био ефикасан, а да ће најважније бити доношење низа прописа за предстојећу јесен и зиму, по питању хране и енергетике.



Он ће се, каже, залагати да се у већој мери пружи значај очувању породичних вредности, да се Србија регионализује, а јаз између најбогатијих и најрисомашнијих делова земље смањи, те да ће указивати да је потребно да се сви озбиљно позабе питањем демографске обнове Србије, подстицања наталитета, заустављање исељавања и мотивисања дијаспоре да се врати.



Има доста младих посланика, ја сам сада међу ветеранима, 9. пут сам изабран у парламент. Први пут сам постао посланик 1993. године, као један од најмлађих, а најмлађи у ДЕПОС-у, рекао је Чотрић и додао да му је драго када види “младе снаге” у скупштини, које “имају нерв за политику”, и који могу да делују “као локомотива”.



Када је Чотрић постао посланик, пре 29. година, његов будући скупштински колега, посланик Заветника Никола Драгићевић - није био ни рођен.



Млади Београђанин, рођен 1994. године, Драгићевић је један од 10 посланика Заветника, који први пут улазе у парламент, и који су једина странка која је цензус “прескочила” самостално, без коалиционих партнера.



Драгићевић за Танјуг најављује да ће Заветници бити освежење у скупштини и политичком животу, а да ће он са 28. година, са својим колегама “вршњацима”, бити пример да млади овде могу да остају да се залажу и боре за своје идеје и побољшање система у којем живимо.



Одувек је, каже, желео да се бави политиком, а живот му је ту шансу пружио и пре 30. рођендана, жели да заступа идеје његове генерације у парламенту, а посебно су му, додаје, важне теме које су у фокусу његове странке, питање Косова и Метохије, и Срба ван Србије.



Иначе, његова страначка “шефица”, председница Заветника Милица Ђурђевић Стаменковски такође је веома млада, рођена је 1990. године.



Никола, ипак, није и најмлађи посланик, већ је то Никола Бокан, са листе “Александар Вучић - Заједно можемо све”, који је рођен 1999. године.



Најстарији посланик је Владета Јанковић, са листе “Уједињених” који је рођен 1940. године.



Управо ће Јанковић председавати конститутивном седницом, а помагаће му Бокан, ако и још троје најмлађих са три најјаче листе, после СНС -Павле Грбовић из “Уједињених”, Дубравка Краљ из коалиције око СПС-а и Јелена Богдановић са листе “Нада”.



Иначе, у старосној структури парламента, највише је рођених између 1970. и 1979. године, а просечна старост представника грађана у новом сазиву је 47 година.



У скупштини ће бити више посланика, него посланица - припадница лепшег пола биће нешто мање од 40 одсто, њих 96, наспрам 154 мушкарца.



Међу будућим посланицима, највише је правника и економиста, али има и лекара, инжењера, пољопривредника, пензионера, па и пар студената.



Највише посланика је из Београда.