Nova Skupština- poslanici s 12 lista, najmlađi rođen 1999.

Među 12 lista, koje će imati poslanike, su one koje su i do sada činile parlamentarnu većinu, najbrojnija oko SNS, i lista oko SPS-a. U skupštine klupe ponovo će sesti neka “stara lica”, poput Dveri, DSS-a, DS-a, Narodne stranke, ali i nekih novih pokreta koji su činili koaliciju “Moramo”, uz pet manjinskih lista.



U skupštini je, za sada formirano 15 poslaničkih klubova, a najviše “cepanja” bilo je u okviru koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije”, iz koje su “proizašla” tri poslanička kluba, a iz koalicije “Moramo”, dva.



Najjača lista u parlamentu je “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, sa 120 poslanika, od kojih je 95 iz Srpske napredne stranke, dok ostala mesta dele njihovi manji koalicioni partneri.



Kao najveća stranka, SNS će dati i predsednika parlamenta, dugogodišnjeg poslanika Vladimira Orlića, koji će sutra postati prvi čovek republičke skupštine.



Na listi naprednjaka za parlamentarne izbore, koji će sutra postati poslanici su bili i naš priznati neurohirurg Danica Grujičić, najcitiraniji srpski naučnik Stojan Radenović, glumci Lazar Ristovski i Lepomir Ivković, magistar muzike Jovan Kolundžija, operska diva Jadranka Jovanović, bivši košarkaš Marko Kešelj…



Među poslanicima će se naći i doskorašnji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji se u poslaničke klupe “vraća” posle 18 godina.



Velika je čast biti poslanik. Posebno sam srećan što će Vladimir Orlić biti predsednik skupštine, on je sjajan čovek, doktor naruka, obrazovan, sa velikim iskustvom u skupštini. To pokazuje da biramo najbolje ljude da predvode skupštinu, rekao je Vesić za Tanjug.



Kaže i da je SNS izašla u susret opoziciji, povećan je broj potpredsednika, jer želi da se upravo u parlamentu rešavaju sva važna pitanja.



Imamo dovoljnu većinu za izbor Orlića, SNS i SVM imaju 127 poslanika, ali sam siguran da će za predsednika glasati i veći broj poslanika, 150 do 160, čime će se pokazati koja većina zapravo postoji u Skupštini Srbije, rekao je Vučić.



Deo opozicije se vraća u skupštinu posle bojkota koji, kaže Vesić, nije bio dobar ni za njih, ni za Srbiju, i dobro je što je sada stvorena prilika za sadržajne rasprave, kako bi se donosile odluke u interesu Srbije.



Važno je da budemo jedinstveni u odlukama od strateškog inetersa, pre svega po pitanju KiM, da političke stranke ne misle da skupljaju političke poene na pitanju KiM, rata u Ukrajini…, rekao je Vesić uoči konstitutivne sednice.



Na pitanje koliko će dugo biti poslanik, s obzirom da se spekuliše da bi mogao da bude i ministar, Vesić odgovara da to ne zavisi od njega, već od predsednika Srbije, i mandatara, koji će uskoro biti predložen.



U Skupštini ima i poslanika kojima je ovo već deveti saziv, a jedan od njih je “veteran” Aleksandar Čotrić, takođe sa liste oko SNS-a, kao član SPO-a, koji je prvi put biran za poslanika 1993. godine.



U izjavi za Tanjug kaže da ne očekuje suštinske promene, jer je parlament, kaže, i u prethodnom mandatu bio efikasan, a da će najvažnije biti donošenje niza propisa za predstojeću jesen i zimu, po pitanju hrane i energetike.



On će se, kaže, zalagati da se u većoj meri pruži značaj očuvanju porodičnih vrednosti, da se Srbija regionalizuje, a jaz između najbogatijih i najrisomašnijih delova zemlje smanji, te da će ukazivati da je potrebno da se svi ozbiljno pozabe pitanjem demografske obnove Srbije, podsticanja nataliteta, zaustavljanje iseljavanja i motivisanja dijaspore da se vrati.



Ima dosta mladih poslanika, ja sam sada među veteranima, 9. put sam izabran u parlament. Prvi put sam postao poslanik 1993. godine, kao jedan od najmlađih, a najmlađi u DEPOS-u, rekao je Čotrić i dodao da mu je drago kada vidi “mlade snage” u skupštini, koje “imaju nerv za politiku”, i koji mogu da deluju “kao lokomotiva”.



Kada je Čotrić postao poslanik, pre 29. godina, njegov budući skupštinski kolega, poslanik Zavetnika Nikola Dragićević - nije bio ni rođen.



Mladi Beograđanin, rođen 1994. godine, Dragićević je jedan od 10 poslanika Zavetnika, koji prvi put ulaze u parlament, i koji su jedina stranka koja je cenzus “preskočila” samostalno, bez koalicionih partnera.



Dragićević za Tanjug najavljuje da će Zavetnici biti osveženje u skupštini i političkom životu, a da će on sa 28. godina, sa svojim kolegama “vršnjacima”, biti primer da mladi ovde mogu da ostaju da se zalažu i bore za svoje ideje i poboljšanje sistema u kojem živimo.



Oduvek je, kaže, želeo da se bavi politikom, a život mu je tu šansu pružio i pre 30. rođendana, želi da zastupa ideje njegove generacije u parlamentu, a posebno su mu, dodaje, važne teme koje su u fokusu njegove stranke, pitanje Kosova i Metohije, i Srba van Srbije.



Inače, njegova stranačka “šefica”, predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski takođe je veoma mlada, rođena je 1990. godine.



Nikola, ipak, nije i najmlađi poslanik, već je to Nikola Bokan, sa liste “Aleksandar Vučić - Zajedno možemo sve”, koji je rođen 1999. godine.



Najstariji poslanik je Vladeta Janković, sa liste “Ujedinjenih” koji je rođen 1940. godine.



Upravo će Janković predsedavati konstitutivnom sednicom, a pomagaće mu Bokan, ako i još troje najmlađih sa tri najjače liste, posle SNS -Pavle Grbović iz “Ujedinjenih”, Dubravka Kralj iz koalicije oko SPS-a i Jelena Bogdanović sa liste “Nada”.



Inače, u starosnoj strukturi parlamenta, najviše je rođenih između 1970. i 1979. godine, a prosečna starost predstavnika građana u novom sazivu je 47 godina.



U skupštini će biti više poslanika, nego poslanica - pripadnica lepšeg pola biće nešto manje od 40 odsto, njih 96, naspram 154 muškarca.



Među budućim poslanicima, najviše je pravnika i ekonomista, ali ima i lekara, inženjera, poljoprivrednika, penzionera, pa i par studenata.



Najviše poslanika je iz Beograda.