МАРИЈАНА ТАБАKОВИЋ, ВОДИТЕЉKА Породица је моја оаза за бег од лошег

Водитељка ватрено црвене боје косе, за коју кажу да је једна од најлепших, али и највештијих новинарки на домаћим ТВ станицама, ипак је, и пре „Јутра“ остварила своју каријеру радећи у различитим информативним програмима. Након завршених студија новинарства Маријана се најпре отиснула у радијске воде, те је радила у Бону у редакцији Дојче веле, а потом свој посао усавршила на телевизији Студио Б, где се задржала 12 година радећи посао новинара, презентера и уредника вести, али и као водитељка емисије „Београде, добро вече“.

На Првој телевизији најпре је била уредник емисије „150 минута“, али је ипак данас најпрепознатљивија по улози домаћина јутарњег програма ове телевизије. Једном приликом изјавила је да је диван осећај када зна да се уз њу буди пола Србије, а у разговору за Дневников ТВ магазин Маријана Табаковић прича о томе због чега је за једног новинара привилегија радити јутарњи програм на телевизији.

– Радити било који посао, а да га волите и да се истински радујете одласку на исти данас јесте привилегија. Поред тога, у мом случају је привилегија и поверење великог броја гледалаца, који се буде уз наше „Јутро“. То је уједно и велика радост и одговорност. Некада заиста имам осећај као да се заједно будимо, пијемо кафу, прелиставамо штампу и коментаришемо дневне актуелности. И то ми причињава задовољство и даје елан да с лакоћом устанем тако рано – открива на почетку интервјуа Маријана Табаковић.

Рекли сте својевремено и да волите да сведочите буђењу града. Како изгледа Београд у вашим очима рано ујутру, али и сви они који, баш као и ви, одлазе својим путевима и пословима?

– Најбоља припрема за четири сата дружења са гледаоцима јесте управо сам тај долазак на посао. Нема гужве, тек по које сањиво лице нас који започињемо нови радни дан или оних који се враћају из ноћног провода. Тишина јутра које тек што је свануло, а коју заједно одћутимо, најбоља је припрема за изазов као што је јутарњи програм. Сведочити изласку сунца и рађању новог дана, упити сву ту енергију, својеврсна је привилегија нас раноранилаца.

У јутарњем програму ниједан дан није исти. Која искуства су вам остала у сећању као најлепша, а која као најстреснија? Ко вам је био најзахтевнији саговорник до сада?

– Управо то што ниједан дан није исти је лепота овог посла. Адреналин с којим крећем сваког јутра на посао, врло често ме држи па скоро до краја дана. С обзиром да је у питању четворочасовни жив програм стреса има, али, некако,  на крају мој тим и ја увек сабирамо оно најлепше. Инспиративне госте, теме које смо отворили и тиме допринели да се нешто у друштву промени набоље. То су ствари због којих посебно волим свој посао. Што се гостију тиче, уз дужно поштовање свима, за мене је сваки гост пођеднако важан и доживљавам их као да су дошли у моју кућу. А то значи да ће свако увек бити максимално испоштован, али и тема због које су и позвани да буду наши гости.

Од како сте се појавили у „Јутру” прича се о вашој боји косе. Која ли је тајна ватрене косе Маријане Табаковић?

– У питању је дубока хидратација, као што каже Констракта (смех), али и веште руке фризера. Иначе, моја природна боја је тамносмеђа, али још од факултетских дана имам ову боју и некако је потпуно део мене. То сам ја. У почетку нисам веровала да ће се толико причати о мојој коси. И даље ми пишу гледатељке, питају коју фарбу користим, како је негујем и драго ми је што смо и на тај начин пронашли тачку међусобног повезивања. Нама женама увек значи савет више.

Новинарство са собом, неминовно, носи велики стрес. Како се са њим борите и шта је најбољи лек?

– Моја деца и муж. То је моја оаза за бег од свега лошег што се догоди. Свака нервоза, стрес буду избрисани само једним њиховим осмехом и загрљајем. Као што покојни Ђорђе Балашевић каже: „Али, кад дођем кући, ту си ти. Е, ту ће тврђавицу мало теже срушити - то им је изван домета".

Шта у трци за информацијама и у борби са конкуренцијом никада не заборављате? Шта је најбоља одбрана наше професије?

– Етика у правом смислу те речи. Бити поштен и одговоран према гледаоцима. Нажалост, сведоци смо да у трци за сензационализмом и рејтинзима многи врло често на то забораве. Преплављени смо разноразним информацијама, док се живот дешава и пролази поред нас. Суштина сваког програма мора да буде информација, а не сензација. Правовремена, проверена, прецизна и пре свега сврсисходна информација. Тиме се наш јутарњи тим руководи када креирамо „Јутро“ и то је оно што нас издваја и од чега нећемо одустати.

На телевизији сте радили и вечерњи формат информативне емисије. Да ли бисте волели поново да пожелите гледаоцима: „Добро вече” и које ТВ форме вас генерално привлаче?

– Своју каријеру сам започела у информативи и некако одувек је то била моја срж. Друштвено одговорне теме, емисије које ће систем чинити бољим, окренутим што више ка обичном човеку. А то значи ка свима нама. Што се вечерњег термина тиче, то би значила потпуна промена мог тренутног животног ритма, али пошто волим изазове, ко зна... (смех).

Шта мислите о тренду запошљавања тиктокера и других инфлуенсера на важним новинарским и водитељским позицијама на телевизијама?

– Свака телевизија има право да одлучује о критеријумима на основу којих ће формирати свој тим. Али желим да верујем да ће увек бити места за људе који су пре свега школовани за одређене позиције и професије.

Када смо већ код друштвених мрежа, дешава ли вам се да вам се људи јављају да укажу на неке проблеме са којима се суочавају или вам откривају информације, а које бисте могли да пласирате у јутарњем програму? Јесу ли друштвене мреже данас добар канал и за пословне прилике?

– Гледаоци ми свакодневно пишу и драго ми је због тога, јер је и то показатељ да ми верују. Врло често се дешава да неко са мном подели неки свој проблем, замоли за помоћ. И зато ми увек буде драго када на крају и успемо да заједничком снагама дођемо до решења. Утицај који друштвене мреже могу имати је немерљив, али треба бити опрезан, јер нажалост све је подложно разним манипулацијама и злоупотребама. Исто важи и када су пословне прилике у питању.

 Владимир Бијелић

Фото: Приватна архива