Горан Милић: За бољи положај радника потребна боља зарада
Празник рада, 1. мај, највећи број радника у Србији дочекује са зарадама које се крећу око 50.000 динара, у атмосфери неизвесности да ли ће посла бити и да ли је радно место сигурно.
Какав је тренутни положај радника у Србији и које кораке треба направити да се он промени на боље, моћи ће да се чује 1. маја на централној прослави коју организује Савез самосталних синдиката Србије, на скупу који ће бити одржан у Лесковцу. Том приликом ће, указује председник Савеза самосталних синидката Војводине Горан Милић, бити послата порука надлежнима, послодавцима и држави да су радници у незавидној ситуацији и да је неопходно да се поштују радничка права. По његовим речима, радници истовремено, морају бити свесни и упознати с тим да се морају организовати јер само удружени могу бити јаки и имати снагу у преговорима, а да су основни постулати синдикализма добровољност, солидарност и интерес.
- За бољи положај радника, потребна је зарада која обезбеђује пристојан и достојанствен живот, а да се то, свакако, не може остварити с минималном зарадом - каже Горан Милић. - Због садашње економске ситуације и раста цена SSSS је поднео захтев да се минимална цена рада утврђује два пута годишње. Потребно је и да се промени начин утврђивања минималане зараде јер се то колика ће она бити наредне године утврђује у септембру текуће, а на основу параметара из априла. Морају се поштовати и параметри на основу којих се она утврђује и да је то учињено овогодишњи минималац био би виши.
По његовим речима, празник рада обележа се у знак сећање на борбу радника за боље услове рада и осмочасовно радно време, а да је и после више од једног века, практично, иста борба у току.
- Уместо да се ужива у тековинама вековне синдикалне бробе, да смо ближи европским стандардима у остваривању права запослених, ми се данас, као и пре 136 година, боримо за исте циљеве - достојанствен и безбедан рад који омогућава живот достојан човека. Запослени су у веома незавидном положају, посао се веома тешко налази, несигурност да ће се на њему и остати је велика - и то није ништа ново и већ деценијама се није значајно променило. Сведоци смо да се радничка права на сваком кораку крше, да се отежава рад синдиката и да при томе многи градски и републички челници затварају очи. Радници су и даље жртве експлоатације у циљу увећања капитала и профита, раслојавање у друштву је све веће, повећава се јаз између богатих и сиромашних, неједнакост у подели профита и моћи све је већа. Зато ћемо и послати поруку - доста корпоративне похлепе, радне експлоатације, дискириминације и социјалног раслојавања, кршења радничких права, искоришћавања и израбљивања радника - каже Милић. Он је истакао да је ће положај радника бити све тежи и због пандемије коронавируса, која је негативно утицала на све аспекте економије, а сада и због рата у Украјини, који ће сигурно додатно оптерети економију и продубити кризу
Уранак испред компаније „Јура”
- Окупићемо се 1.маја испред фабрике компаније “Јура”, у којој су услови рада, у најмању руку, проблематични и том приликом упутићемо поруке надлежнима да се радничка права морају поштовати - каже Горан Милић. - Такође, то ће бити и прилика и да покажемо да смо ту за све раднике у Србији, али и да искажемо солидарност са нашим синдикалним колегом, председником синдиката у овој фабрици, који је добио отказ јер је јавно говорио да су услови у којима раде запослени у “Јури” веома лоши. Истовремено, упозоравамо и да се то, нажалост, не дешава само у овој компанији, већ и у многим другим, па је зато наша највећа замерка коју упућујемо одговорнима и надлежнима то што послодавци не поштују права радника, односно Устав Србије и законе који важе у нашој земљи.
- Свесни смо ситуације у економији, али нас највише брине то што послодавци, под изговором кризе, покушавају додатно да умање права радника. Плашимо се да су пред нама тешка времена јер је већ сада и те како извесно да ће куповна моћ грађана бити додатно смањена, да ће то негативно утицати на животни стандард и да ће на површину изаћи многи проблеми с којима и радници и грађани Србије већ дуго живе.
Д. Млађеновић