Прича „Недељног Дневника”: Огромни варски ратник

Извукао је свој брод, “Цвет крви”, на плажу у подне и наредио ратницима да се сакрију у шумама изнад насеобине. Олуја је била Вотанов благослов. На палисади није било ниједног стражара када је педесет нападача изашло из шуме и јурнуло ка отвореним капијама.

Шард је запамтио мапу града коју је угљем нацртао Фаетон. Отпославши тридесеторицу ратника да широм града пале, убијају и дижу панику, са осталом двадесеторицом је кренуо право ка великој дворани. Тај потез се испоставио као једини жуљ у иначе добром плану. Глупи Кидрик је покушао да уграби старију жену, али је она извукла бодеж из свог појаса и убола га. Кидрик, бесан и рањен, реаговао је мачем и убио је. Па, неће добити део плена од ове пљачке. Ни пола бакрењака. Будала! Млађа жена је побегла из дворане напоље. Право у руке Шардовог брата Јарика. Једним ударцем ју је онесвестио и ушао у дворану с њом преко рамена.

Ипак, плен им је преполовљен и то је љутило Шарда, јер вероватно неће имати довољно новца за други брод. Пљачка је увек била ситна са само једним бродом и педесет људи. Али с два брода моћи ће да нападају већа насеља или, уз помоћ већег броја људи да носе плен назад, да зађу дубље у келтојске територије.

Пламенови који су захватили дрвене зграде сукнуше високо у небо. Једна кућа у близини се срушила. Шард још једном упи призор и затим се окрете ка капији. Млади келтојски ратник је јурнуо на њега с копљем. Шард је лако отпарирао напад својим дугим мачем, затим направио брз засек одозго и посекао младића од кључне кости до центра груди. Келтој ужасно врисну и стропошта се на тло. Шард му притисну груди ногом како би извукао мач. Потом гипко протрча кроз капију и запути се ка шуми. Упркос својој величини, Шард је био добар тркач и, иако није био брз, трчао је ритмично и равномерно.

Крајичком ока видео је неки покрет са своје десне стране, окренуо је главу и видео два коњаника од којих се један запутио ка граду, а други ка југу. Игноришући их, наставио је да трчи по густој трави.

Добра земља, помислио је по ко зна који пут. Плодна. Није гола и стеновита попут његове домовине међу фјордовима, где је стока кост и кожа, а усеви ретки и слаби. Двапут у току прошле године је покушао да убеди свог оца, краља, да крену у поход и освоје ову земљу. Аралд се није дао убедити. “Пљачке су добре и успешне”, рекао је. “Ја сам био у последњој инвазији коју је пре осамнаест година водио твој деда. Не само да су на сваког Вара била три Келтоја него су се и борили као лавови. Три хиљаде наших ратника је убијено тог дана, твој деда је био међу њима. Мало је нас који смо успели да се мачем докопамо обале и побегнемо. Није нас било довољно за све бродове и морали смо да спалимо двадесет седам. Спалили смо своје бродове! Можеш ли да замислиш како сам се осећао због тога? Три године сањаш да имаш други брод. А ми смо их спалили двадесет седам.”

“Времена су другачија, оче. Ако бисмо се искрцали с десет хиљада људи, могли бисмо да победимо и бранимо велики део територије. Онда бисмо могли да пошаљемо по још људи и залиха, и преузмемо келтојска имања и куће. Могли бисмо да направимо јако насеље и одатле полако освојимо целу земљу. Баш као што раде они из Камена на југу.”

Аралд се осмехнуо. “Добро је имати велике снове, сине.” Након тога више није хтео да прича о томе.

Можда би било другачије да га је Јарик подржао. Он је био очев миљеник, али ни њега није занимало освајање. Само лак плен. Шард је наставио да трчи. Упркос љутњи због Лисонине смрти, пљачка се и даље могла сматрати успешном. Ниједан од његових људи није погинуо, мада их је неколико било рањено. Трговац је урадио добар посао. Фијалах није био ту, нити његова тридесеторица ратника. Отишли су након што је Фаетон пријавио да у планинама на северозападу вреба огроман лав. Фијалах је воле лов, и таква звер није могла да омане као мамац.

Шард се докопао шуме. Трговац му је рекао да ће Дуги Лерд платити најмање шест стотина у злату за жену и ћерку. Стотину би тајно платили Фаетону за његово учешће. Та сума је сада била преполовљена и умањена за педесет златника трговцу. Половину ће добити његови људи да расподеле међусобно. То му је остављало стотину и двадесет пет златника. Пола од тога је обећао брату. Шард настави с рачуницом. И даље ће му фалити педесет за други брод. Размишљао је да ускрати трговцу његових педесет, али је одустао од тога. Он му је био од превелике вредности, а могуће је да ће следећа дојава надокнадити зараду коју су овде изгубили. Остао је само Јарик. Ако би успео да га убеди да одустане од свог дела...

Не. Јарик би захтевао подељено власништво над бродом, а на то Шард не би пристао.

Погледао је уназад. Град је горе још више од ветра који је раширио ватру ка северу.

Шард уђе у таму шуме.

Дејвид Гемел