Priča „Nedeljnog Dnevnika”: Ogromni varski ratnik

Izvukao je svoj brod, “Cvet krvi”, na plažu u podne i naredio ratnicima da se sakriju u šumama iznad naseobine. Oluja je bila Votanov blagoslov. Na palisadi nije bilo nijednog stražara kada je pedeset napadača izašlo iz šume i jurnulo ka otvorenim kapijama.

Šard je zapamtio mapu grada koju je ugljem nacrtao Faeton. Otposlavši tridesetoricu ratnika da širom grada pale, ubijaju i dižu paniku, sa ostalom dvadesetoricom je krenuo pravo ka velikoj dvorani. Taj potez se ispostavio kao jedini žulj u inače dobrom planu. Glupi Kidrik je pokušao da ugrabi stariju ženu, ali je ona izvukla bodež iz svog pojasa i ubola ga. Kidrik, besan i ranjen, reagovao je mačem i ubio je. Pa, neće dobiti deo plena od ove pljačke. Ni pola bakrenjaka. Budala! Mlađa žena je pobegla iz dvorane napolje. Pravo u ruke Šardovog brata Jarika. Jednim udarcem ju je onesvestio i ušao u dvoranu s njom preko ramena.

Ipak, plen im je prepolovljen i to je ljutilo Šarda, jer verovatno neće imati dovoljno novca za drugi brod. Pljačka je uvek bila sitna sa samo jednim brodom i pedeset ljudi. Ali s dva broda moći će da napadaju veća naselja ili, uz pomoć većeg broja ljudi da nose plen nazad, da zađu dublje u keltojske teritorije.

Plamenovi koji su zahvatili drvene zgrade suknuše visoko u nebo. Jedna kuća u blizini se srušila. Šard još jednom upi prizor i zatim se okrete ka kapiji. Mladi keltojski ratnik je jurnuo na njega s kopljem. Šard je lako otparirao napad svojim dugim mačem, zatim napravio brz zasek odozgo i posekao mladića od ključne kosti do centra grudi. Keltoj užasno vrisnu i stropošta se na tlo. Šard mu pritisnu grudi nogom kako bi izvukao mač. Potom gipko protrča kroz kapiju i zaputi se ka šumi. Uprkos svojoj veličini, Šard je bio dobar trkač i, iako nije bio brz, trčao je ritmično i ravnomerno.

Krajičkom oka video je neki pokret sa svoje desne strane, okrenuo je glavu i video dva konjanika od kojih se jedan zaputio ka gradu, a drugi ka jugu. Ignorišući ih, nastavio je da trči po gustoj travi.

Dobra zemlja, pomislio je po ko zna koji put. Plodna. Nije gola i stenovita poput njegove domovine među fjordovima, gde je stoka kost i koža, a usevi retki i slabi. Dvaput u toku prošle godine je pokušao da ubedi svog oca, kralja, da krenu u pohod i osvoje ovu zemlju. Arald se nije dao ubediti. “Pljačke su dobre i uspešne”, rekao je. “Ja sam bio u poslednjoj invaziji koju je pre osamnaest godina vodio tvoj deda. Ne samo da su na svakog Vara bila tri Keltoja nego su se i borili kao lavovi. Tri hiljade naših ratnika je ubijeno tog dana, tvoj deda je bio među njima. Malo je nas koji smo uspeli da se mačem dokopamo obale i pobegnemo. Nije nas bilo dovoljno za sve brodove i morali smo da spalimo dvadeset sedam. Spalili smo svoje brodove! Možeš li da zamisliš kako sam se osećao zbog toga? Tri godine sanjaš da imaš drugi brod. A mi smo ih spalili dvadeset sedam.”

“Vremena su drugačija, oče. Ako bismo se iskrcali s deset hiljada ljudi, mogli bismo da pobedimo i branimo veliki deo teritorije. Onda bismo mogli da pošaljemo po još ljudi i zaliha, i preuzmemo keltojska imanja i kuće. Mogli bismo da napravimo jako naselje i odatle polako osvojimo celu zemlju. Baš kao što rade oni iz Kamena na jugu.”

Arald se osmehnuo. “Dobro je imati velike snove, sine.” Nakon toga više nije hteo da priča o tome.

Možda bi bilo drugačije da ga je Jarik podržao. On je bio očev miljenik, ali ni njega nije zanimalo osvajanje. Samo lak plen. Šard je nastavio da trči. Uprkos ljutnji zbog Lisonine smrti, pljačka se i dalje mogla smatrati uspešnom. Nijedan od njegovih ljudi nije poginuo, mada ih je nekoliko bilo ranjeno. Trgovac je uradio dobar posao. Fijalah nije bio tu, niti njegova tridesetorica ratnika. Otišli su nakon što je Faeton prijavio da u planinama na severozapadu vreba ogroman lav. Fijalah je vole lov, i takva zver nije mogla da omane kao mamac.

Šard se dokopao šume. Trgovac mu je rekao da će Dugi Lerd platiti najmanje šest stotina u zlatu za ženu i ćerku. Stotinu bi tajno platili Faetonu za njegovo učešće. Ta suma je sada bila prepolovljena i umanjena za pedeset zlatnika trgovcu. Polovinu će dobiti njegovi ljudi da raspodele međusobno. To mu je ostavljalo stotinu i dvadeset pet zlatnika. Pola od toga je obećao bratu. Šard nastavi s računicom. I dalje će mu faliti pedeset za drugi brod. Razmišljao je da uskrati trgovcu njegovih pedeset, ali je odustao od toga. On mu je bio od prevelike vrednosti, a moguće je da će sledeća dojava nadoknaditi zaradu koju su ovde izgubili. Ostao je samo Jarik. Ako bi uspeo da ga ubedi da odustane od svog dela...

Ne. Jarik bi zahtevao podeljeno vlasništvo nad brodom, a na to Šard ne bi pristao.

Pogledao je unazad. Grad je gore još više od vetra koji je raširio vatru ka severu.

Šard uđe u tamu šume.

Dejvid Gemel