Александар Шибул, психолог: Управљање језиком је управљање људским душама

То је довело до полемике да ли уопште постоје шале на рачун нечијег изгледа које су прихватљиве или би требало да се сврстају у политичке некоректне што је за многе ограничавање говора и самим тим људских слобода, те управљање начином размишљања појединца, потом зашто се инфантилно шалимо и агресивно реагујемо на ружне речи. Своје промишљање на ове теме с нама је поделио психолог Александар Шибул.

Шале на рачун нечијег изгледа не потпадају под политички некоректне али чини се да су оне једнако болне и личне као и прозивке на рачун нечије боје коже или националности. Шта би био најбољи одговор на овакве шале, да заштитимо себе од повређивања али и да спречимо даље увреде?

- Шале на рачун другог засигурно изражавају став аутора према некој личности или догађају и често се употребљавају као канал којим се жели саопштити нека порука. Може се изразити кроз карикатуру, путем вербалног изражавања а савремени медији и доступност видео снимања и једноставне продукције омогућују брзо интернет пласирање.  Када се фокус шале ставља на нечији изглед а не став то већ спада у прелажење границе, јер такве поруке урушавају личност којој је она упућена. Наравно, што је личност сигурнија у свој психофизички интегритет она је и отпорнија на овакав вид непријатних и увредљивих порука. Личности које шаљу и праве такве поруке су углавном са слабом структуром, поремећеним системом вредности и жељом да свој идентитет и сигурност граде кроз понижавање других. Дакле, онај који вређа је засигурно личност која је у проблему и која не зна да дела мимо понижавајућих порука. Када тако разумемо нападача можемо и сами развити отпорност кроз објашњење самом себи, а тада и себе децентрирати из таквог односа. Ако остајемо са особом која нас вређа тад треба да се запитамо шта са нама није у реду!

Друштвене мреже су преплављене увредама на рачун изгледа. Да ли је то постао наш главни издувни вентил јер није законом уређено, најуочљивије је и не захтева дубље промишљање? Зашто одрасли људи вређају једни друге опаскама на нивоу вртића? - Постоји феномен везаног пса који је веома једноставан за објашњење. Пас који је на повоцу црпи снагу од свог власника, има заштиту и сигурност и онда „напада“ или „брани“. Кад те исте „агресивне“ псе пустите са повоца они постају веома дружељубиви и мазни. Тако исто и незрела личност која се крије иза интернет заштите изражава свој инфантилни моменат испољавајући незадовољство својим животом кроз вређање других.

Агресивна реакција Вила Смита на емотивну повређеност није усамљена, све је више случајева где људи за најмању увреду посежу за насиљем. Зашто смо толико нервозни и агресивни? Како се смирити и емотивно сачувати?

- Ми смо по природи агресивна и територијална бића и када агресија не би постојала ми бисмо изумрли одавно! Питање је како ми каналишемо своју агресију и како је усмеравамо. Ако је преобразимо у делотворне и мудре вербалне интервенције које ће нам помоћи да решимо одређени проблем или конфликт онда је то заиста велико постигнуће. То се зове добра дипломатија и она је дала великих успех и на глобалном нивоу. Међутим, то би била слика идеалног света! Психологија агресије је комплексна наука и није могуће дати једноставне одговоре. Задатак сваког од нас је да нађемо мир у себи а то је веома захтеван, целоживотни процес. Тек тада можемо имати и мир са другима и разумети зашто су други агресивни и на који начин да се суочимо са њима. Мудар човек зна кад треба да избегне, да се повуче а кад треба да се конфронтира како би сачувао свој интергитет и безбедност!

Недавно је на Тиктоку објављен снимак разбеснелог Џејмса Ианаза који вербално прети радницама ресторана брзе хране јер су му продале милкшејк који је изазвао анафилактички шок код његовог сина, мада им је напоменуо да је дечак алергичан на орашасте плодове. Џејмс се након осуде јавности извинио, али је добио отказ у компанији у којој је годинама радио и тренутно му се суди за вербалну увреду која је била политички некоректна – „имигранткиње незналице”. Грешка која је могла да угрози живот његовог сина није осуђена ни од стране јавности, нити ће бити судски процесуирана. Све ово је резултат притиска и осуде јавности. Зашто је политички некоректна увреда заболела јавност више од физичке повреде?

- Јавно мњење се годинама гради и развија посебну осетљивост на нешто што је у том тренутку у политичком интересу власти, тако се јавност усмерава више ка једном а мање ка другом проблему! Овде је и једно и друго проблем. Некажњено вређање на националној основи је донело многе злочине у историји и зато и треба реаговати системски. Угрожавање нечијег живота је у сваком систему кажњиво а поготово на западу где се поред казни добијају и позамашна материјална обештећења!

Да ли је политичка коректност сила добра и прогреса или је можда важније „како нас третирају него како нас називају”, како је изјавио глумац Стивен Фрај у недавно одржаној дебати о политичкој коректности. Треба ли и може ли се неко научити основној људској пристојности силом закона?

- Запад је развио веома первертиран однос према дефинисању тзв. нових вредности. То вам је као да срушите неку грађевину и покушавате да од тог материјала градите нешто што нема свој темељни систем вредности! Да се нешто квалитетно може направити – сумњам. Западни човек се дефинитивно отуђио, све је релативизовао, створили су „слободан“ систем у којем не можете изразити слободно мишљење а да вас не стигну неке санкције. Живимо у свету у којем се маше заставама слободе, људских права а да притом истих нема ни на обзорју. Жеља да се створи хумано друштво је отишла у супротном смеру у којем се свет дехуманизовао и банализовао. Живимо у свету манипулација и контроле медија које појединце користе као своје средство. Дакле човек није циљ, циљ је нешто сасвим друго, а такав начин опхођења је створио роботизоване људе који су све мање емпатични а све више усамљени и депресивни!

Да ли идеја да ако ограничите људски језик, можете да промените и њихов начин размишљања заправо има контраефекат јер смо у борби за право на различитости, заправо ограничили мишљења и богатство језика?

- Управљање језиком је управљање људским душама, моделовање људи, укалупљивање и на крају отупљивање. Човек који не мисли својом главом није слободан и он постаје мек попут пластелина, сваки га ветрић може обликовати. Слабити језик значи да слабимо људскост, убијамо постојећи систем вредности који је утемељен на вековима грађеној доброј пракси, коју треба развијати и племенити а посебно богатити речником љубави, саосећања и тако развијати умног, мудрог и слободног човека.

Живимо у свету у којем левица постаје агресивна као и десница, воде се веома острашћене полемике, акценат није на томе да се докучи истина него да се буде у праву, људи се не слушају, поларизују се и често се од неопредељених инсистира да дају свој став и одаберу групу. Како очувати независну мисао, како остати несврстан, изван група?

- Крајња левица и крајња десница су два лица истог новчића. И једни и други су имали идеју да створе утопијске системе у којима је личност мртва и обесправљења тумачећи то општим добром. Пођеднако агресивни, нехумани и деструктивни сејали су смрт у свим државама у којима су имали власт, баш као и сви остали екстремистички ситеми на овој нашој напаћеној планети. Без поштовања и уважавања слободе личности нема ни праведног система. Данас постоје државе које човек не интересује, постоје оне државе које се труде да заштите многа права а постоје и оне које су толико отишле далеко у свом труду да су се приближиле тоталитарним системима, и то су државе у којима се чини насиље политичком коректношћу над слободом личности.

Да бисмо били независни потребно је да постанемо личности које су отворене ка искуству, ка учењу и развоју својих знања и вештина, да се утемељимо на добром систему вредности у којем је љубав према ближњем водич кроз живот. Да развијамо осећај за правду и да се боримо против неправедности тиме штитећи своје достојанство и достојанство других!

Снежана Милановић