Aleksandar Šibul, psiholog: Upravljanje jezikom je upravljanje ljudskim dušama

To je dovelo do polemike da li uopšte postoje šale na račun nečijeg izgleda koje su prihvatljive ili bi trebalo da se svrstaju u političke nekorektne što je za mnoge ograničavanje govora i samim tim ljudskih sloboda, te upravljanje načinom razmišljanja pojedinca, potom zašto se infantilno šalimo i agresivno reagujemo na ružne reči. Svoje promišljanje na ove teme s nama je podelio psiholog Aleksandar Šibul.

Šale na račun nečijeg izgleda ne potpadaju pod politički nekorektne ali čini se da su one jednako bolne i lične kao i prozivke na račun nečije boje kože ili nacionalnosti. Šta bi bio najbolji odgovor na ovakve šale, da zaštitimo sebe od povređivanja ali i da sprečimo dalje uvrede?

- Šale na račun drugog zasigurno izražavaju stav autora prema nekoj ličnosti ili događaju i često se upotrebljavaju kao kanal kojim se želi saopštiti neka poruka. Može se izraziti kroz karikaturu, putem verbalnog izražavanja a savremeni mediji i dostupnost video snimanja i jednostavne produkcije omogućuju brzo internet plasiranje.  Kada se fokus šale stavlja na nečiji izgled a ne stav to već spada u prelaženje granice, jer takve poruke urušavaju ličnost kojoj je ona upućena. Naravno, što je ličnost sigurnija u svoj psihofizički integritet ona je i otpornija na ovakav vid neprijatnih i uvredljivih poruka. Ličnosti koje šalju i prave takve poruke su uglavnom sa slabom strukturom, poremećenim sistemom vrednosti i željom da svoj identitet i sigurnost grade kroz ponižavanje drugih. Dakle, onaj koji vređa je zasigurno ličnost koja je u problemu i koja ne zna da dela mimo ponižavajućih poruka. Kada tako razumemo napadača možemo i sami razviti otpornost kroz objašnjenje samom sebi, a tada i sebe decentrirati iz takvog odnosa. Ako ostajemo sa osobom koja nas vređa tad treba da se zapitamo šta sa nama nije u redu!

Društvene mreže su preplavljene uvredama na račun izgleda. Da li je to postao naš glavni izduvni ventil jer nije zakonom uređeno, najuočljivije je i ne zahteva dublje promišljanje? Zašto odrasli ljudi vređaju jedni druge opaskama na nivou vrtića? - Postoji fenomen vezanog psa koji je veoma jednostavan za objašnjenje. Pas koji je na povocu crpi snagu od svog vlasnika, ima zaštitu i sigurnost i onda „napada“ ili „brani“. Kad te iste „agresivne“ pse pustite sa povoca oni postaju veoma druželjubivi i mazni. Tako isto i nezrela ličnost koja se krije iza internet zaštite izražava svoj infantilni momenat ispoljavajući nezadovoljstvo svojim životom kroz vređanje drugih.

Agresivna reakcija Vila Smita na emotivnu povređenost nije usamljena, sve je više slučajeva gde ljudi za najmanju uvredu posežu za nasiljem. Zašto smo toliko nervozni i agresivni? Kako se smiriti i emotivno sačuvati?

- Mi smo po prirodi agresivna i teritorijalna bića i kada agresija ne bi postojala mi bismo izumrli odavno! Pitanje je kako mi kanališemo svoju agresiju i kako je usmeravamo. Ako je preobrazimo u delotvorne i mudre verbalne intervencije koje će nam pomoći da rešimo određeni problem ili konflikt onda je to zaista veliko postignuće. To se zove dobra diplomatija i ona je dala velikih uspeh i na globalnom nivou. Međutim, to bi bila slika idealnog sveta! Psihologija agresije je kompleksna nauka i nije moguće dati jednostavne odgovore. Zadatak svakog od nas je da nađemo mir u sebi a to je veoma zahtevan, celoživotni proces. Tek tada možemo imati i mir sa drugima i razumeti zašto su drugi agresivni i na koji način da se suočimo sa njima. Mudar čovek zna kad treba da izbegne, da se povuče a kad treba da se konfrontira kako bi sačuvao svoj intergitet i bezbednost!

Nedavno je na Tiktoku objavljen snimak razbesnelog Džejmsa Ianaza koji verbalno preti radnicama restorana brze hrane jer su mu prodale milkšejk koji je izazvao anafilaktički šok kod njegovog sina, mada im je napomenuo da je dečak alergičan na orašaste plodove. Džejms se nakon osude javnosti izvinio, ali je dobio otkaz u kompaniji u kojoj je godinama radio i trenutno mu se sudi za verbalnu uvredu koja je bila politički nekorektna – „imigrantkinje neznalice”. Greška koja je mogla da ugrozi život njegovog sina nije osuđena ni od strane javnosti, niti će biti sudski procesuirana. Sve ovo je rezultat pritiska i osude javnosti. Zašto je politički nekorektna uvreda zabolela javnost više od fizičke povrede?

- Javno mnjenje se godinama gradi i razvija posebnu osetljivost na nešto što je u tom trenutku u političkom interesu vlasti, tako se javnost usmerava više ka jednom a manje ka drugom problemu! Ovde je i jedno i drugo problem. Nekažnjeno vređanje na nacionalnoj osnovi je donelo mnoge zločine u istoriji i zato i treba reagovati sistemski. Ugrožavanje nečijeg života je u svakom sistemu kažnjivo a pogotovo na zapadu gde se pored kazni dobijaju i pozamašna materijalna obeštećenja!

Da li je politička korektnost sila dobra i progresa ili je možda važnije „kako nas tretiraju nego kako nas nazivaju”, kako je izjavio glumac Stiven Fraj u nedavno održanoj debati o političkoj korektnosti. Treba li i može li se neko naučiti osnovnoj ljudskoj pristojnosti silom zakona?

- Zapad je razvio veoma pervertiran odnos prema definisanju tzv. novih vrednosti. To vam je kao da srušite neku građevinu i pokušavate da od tog materijala gradite nešto što nema svoj temeljni sistem vrednosti! Da se nešto kvalitetno može napraviti – sumnjam. Zapadni čovek se definitivno otuđio, sve je relativizovao, stvorili su „slobodan“ sistem u kojem ne možete izraziti slobodno mišljenje a da vas ne stignu neke sankcije. Živimo u svetu u kojem se maše zastavama slobode, ljudskih prava a da pritom istih nema ni na obzorju. Želja da se stvori humano društvo je otišla u suprotnom smeru u kojem se svet dehumanizovao i banalizovao. Živimo u svetu manipulacija i kontrole medija koje pojedince koriste kao svoje sredstvo. Dakle čovek nije cilj, cilj je nešto sasvim drugo, a takav način ophođenja je stvorio robotizovane ljude koji su sve manje empatični a sve više usamljeni i depresivni!

Da li ideja da ako ograničite ljudski jezik, možete da promenite i njihov način razmišljanja zapravo ima kontraefekat jer smo u borbi za pravo na različitosti, zapravo ograničili mišljenja i bogatstvo jezika?

- Upravljanje jezikom je upravljanje ljudskim dušama, modelovanje ljudi, ukalupljivanje i na kraju otupljivanje. Čovek koji ne misli svojom glavom nije slobodan i on postaje mek poput plastelina, svaki ga vetrić može oblikovati. Slabiti jezik znači da slabimo ljudskost, ubijamo postojeći sistem vrednosti koji je utemeljen na vekovima građenoj dobroj praksi, koju treba razvijati i plemeniti a posebno bogatiti rečnikom ljubavi, saosećanja i tako razvijati umnog, mudrog i slobodnog čoveka.

Živimo u svetu u kojem levica postaje agresivna kao i desnica, vode se veoma ostrašćene polemike, akcenat nije na tome da se dokuči istina nego da se bude u pravu, ljudi se ne slušaju, polarizuju se i često se od neopredeljenih insistira da daju svoj stav i odaberu grupu. Kako očuvati nezavisnu misao, kako ostati nesvrstan, izvan grupa?

- Krajnja levica i krajnja desnica su dva lica istog novčića. I jedni i drugi su imali ideju da stvore utopijske sisteme u kojima je ličnost mrtva i obespravljenja tumačeći to opštim dobrom. Pođednako agresivni, nehumani i destruktivni sejali su smrt u svim državama u kojima su imali vlast, baš kao i svi ostali ekstremistički sitemi na ovoj našoj napaćenoj planeti. Bez poštovanja i uvažavanja slobode ličnosti nema ni pravednog sistema. Danas postoje države koje čovek ne interesuje, postoje one države koje se trude da zaštite mnoga prava a postoje i one koje su toliko otišle daleko u svom trudu da su se približile totalitarnim sistemima, i to su države u kojima se čini nasilje političkom korektnošću nad slobodom ličnosti.

Da bismo bili nezavisni potrebno je da postanemo ličnosti koje su otvorene ka iskustvu, ka učenju i razvoju svojih znanja i veština, da se utemeljimo na dobrom sistemu vrednosti u kojem je ljubav prema bližnjem vodič kroz život. Da razvijamo osećaj za pravdu i da se borimo protiv nepravednosti time štiteći svoje dostojanstvo i dostojanstvo drugih!

Snežana Milanović