НИНИНЕ МУСТРЕ: Смена
Ниједна смена годишњих доба није тако упадљива и омиљена као што је смена између зиме и пролећа. Има наравно међу нама људима и изузетака који из неких разлога не воле пролеће, али су они у мањини. Већина људи се радује дужим данима, цветању и озелењавању природе која се буди и новом периоду изобиља.
Буђење природе неминовно буди и бујање живота у сваком живом бићу, па и у људским бићима. Иако смо склони да занемарујемо природне законе и не хајемо много да се прилагођавамо променама које су у природи неминовне и очигледне, будући да смо и сами неодвојиви део природе, ми те промене итекако осећамо на својој кожи, а пре свега у својој души.
Једна од последица ове смене годишњих доба јесте и једна уобичајена, али не тако омиљена појава коју називамо пролећни умор. Не знам да ли га осећају и биљке и животиње, али знам да мени повремено тај умор баш уме да поквари доживљај буђења природе. У ствари, чисто сумњам да га биљке и животиње осећају, јер верујем да се мени тај умор догађа када сам презасићена свим оним стварима, мислима и догађајима које непотребно вучем са собом као неки терет којег ми је из неког разлога тешко да се отарасим.
Као када у ормарима држим гардеробу коју не носим годинама, само зато што ми је жао да нешто бацим, а заправо ми ствара гужву, оптерећује ме и не дозвољава да нешто свеже и ново дође у мој живот. Не мислим ту наравно само на гардеробу, али гужва у ормару је симбол за претрпан живот који би морао мало да се растерети непотребних глупости како бих продисала. Зато се велики пролећни умор лечи великим пролећним чишћењем.
Поред ормара, веома је важно да распремим мисли, да проверим и проветрим своја уврерња, да претресем своје навике и да све оно што ми више не служи лепо склоним и направим места за нешто ново. Јер као што се офуца и подере гардероба, тако се офуцају и мисли. Оно што ми је служило до пре неколико година, једноставно не служи више. Многе моје навике које сам стекла из чисте потребе да преживим, сада ми више нису потребне, јер сам као и увек до сада преживела, али то што сам преживела можда управо њима захваљујући, не значи да морам да их негујем и даље. Ако наставим да се на исти начин понашам, навике постају оптерећења и на крају се претварају у препреке и блокаде да напредујем даље у свом животу.
А ја волим да растем, да се мењам и да напредујем. Дубоко у души осећам да је то један од најважнијих разлога зашто се уопште и налазим на овој планети у овом тренутку. Осећај пролећног умора сигнализира ми да је крајње време да се ослободим свега онога што ми више није потребно, како бих даље могла да учим нешто ново, да стичем нове навике, уверења и знања. Јесте да и понеко дрво још увек има сувих, неопалих листова на гранама, али и они ће брзо нестати под налетом пролећних киша и ветрова, како би ново, младо лишће донело нове сокове и обновило дрво да би дало нове сочне плодове. Добро нам дошло ново пролеће, нека нам донесе нове увиде, знања и навике. Срећна нам смена годишњих доба!
Нина Мартиновић Армбрустер