ВЕЛИКО КОЛО Иза беспрекорног наступа фолклораша труд и дисциплина

Екипа “Дневника” ухватила се у полукруг и придружила вредним играчима на једно вече, како би забележила припреме, труд и преданост који стоје иза уиграних и распеваних фолклораша које публика има прилику да види на сцени.

Удружењем руководи директор Милан Веселиновић, који је постепено хоби претворио у посао, те је живот у потпуности је посветио фолклору, а дуге сате у играчкој сали успешно балансира са породицом. Преподне је резервисано за састанке, договоре и планирање активности Удружења, а вечери подразумевају пробе – пре прве, зими се пали грејање, лети клима, укључују се апарати и светла, тако да је све спремно за члана који се први појави.

Играчи на пробама носе посебну опрему – обућа мора бити лагана, прикладна за салу, док старије групе имају ципеле, а мајице морају бити памучне, у којима кожа може да дише и које добро упијају зној. Девојке носе хеланке, сукње, каиш и вртуљак, а коса им је везана. Момци су у тренеркама или шорцевима, а као и девојке, и они су обавезни да носе каиш и вртуљак. Уз то, пожељан је пешкирић за зној и флашица воде.

Са игром се не почиње одмах. Прво се тело загрева и мишићи се припремају за активност, а након тога се прелази на преправке тек научених и увежбавање старих корака и кореографија. То није лак посао – играчи истовремено певају, играју, прате музику, крећу се ка унапред одређеним позицијама, праве слике, формирају савршену линију, круг или полукруг, за шта је потребно доста концентрације, вежбе и кондиције. Напослетку, увежбава се поклон публици, како би на наступу изгледао беспрекорно. Када је прва група завршила, почела је друга, која је поновила цео процес, прилагођен старијем узрасту. Како Веселиновић каже, атмосфера је увек динамична и чим једна група заврши, друга започиње пробу у истој сали, и тако до касних вечерњих сати.

Иако се кроз фолклор чува традиција, потребно је уложити доста напора да би се одржао корак с временом. У “Великом колу” уведен је  систем бодовања, па је свако истицање у активностима или добро понашање награђено стикером који се лепи у фолклорашке књижице чланова, што се испоставило као добра стимулација млађим групама. Постоје и негативни поени за причање, ометање пробе и слично.

– Деци су сада највећа занимација мобилни телефони, на располагању им је огромна количина информација и разнолик садржај, а шта им се не свиђа, једним кликом или додиром екрана се прескаче – објаснио је Веселиновић. – Нисмо потпуно изоловани од проблема са понашањем које постоји у школама, али се трудимо да их сведемо на минимум. Телефон се не користи на пробама, а чак и када им неки корак делује досадно у сали, успевамо да им задржимо пажњу, што је данас изузетно захтевно.

Поред увежбаних корака, играчима је за наступ на сцени потребна ношња, чија подела је захтеван посао јер сваки комад мора одговарати члану ком је намењен, и кореографији коју он игра. Ношња је сложена у посебне ормане, а фундус се сваке године увећава. Када се преузима, ношња се пегла, а уколико је нешто опарано, ушива се. О њој треба водити рачуна како се не би загубила, мада, као и у другим културно-уметничким друштвима, и у овом има случајева мистериозно несталих комада ношње и целих комплета. Пре враћања, играчи перу белину – ношњу која се носи до тела, док се осетљивији делови подлежу хемијском чишћењу, луфтирању и сунчању.

Испеглана ношња само је део припреме за наступ. Време се одваја и на улепшавање, где се девојке нарочито истичу. Како се екипа нашег листа уверила, сценска шминка подразумева јако руменило, бронзер, руж јарке боје, сенку за очи, чувене линије које се цртају ајлајнером, а у појединим случајевима и вештачке трепавице. Коса је у плетеницама које се укрштају и каче шналицама или се прави пунђа. Додаје се и шарени цвет на десну или леву страну главе, а уз то, носи се и огрлица са дукатима или минђуше. Тако припремљен састав излази на бину, а након наступа, ношња се пакује, шминка се скида и обично следи дружење и размена утисака.

Осамнаестогодишњак Ђорђе Новаковић један је од играча извођачког састава. Фолклор игра 14 година, а део “Великог кола” је осам.  

– Пријатељства и колегијалност највише долазе до изражаја приликом путовања и наступа, где упознајемо људе, а рађају се и нове љубави – истакао је Новаковић. – Фолклор пружа јединствену прилику да научимо о  прошлости нашег и других народа, кроз начин игре, изглед  ношње и став.

Након 23 часа, када се завршава проба извођачког састава, играчи се пресвлаче и одлазе кући, а светла се гасе, апарати искључују и врата просторија Удружења закључавају, до наредног јутра.

Д. Андулајевић

Фото: В. Фифа

ФОЛКЛОРОМ СЕ НАЈВИШЕ БАВЕ ЖЕНЕ

У фолклорним удружењима, нарочито млађим групама, највише је женске популације, наласио је за “Дневник” Милан Веселиновић. Проблем недостатка момака дели већина културно-уметничких друштава, а корен је најчешће у задиркивању од стране другара.

– Током играчке каријере, момци имају неколико прекретница и то је шаблон који сви уметнички руководиоци препознају – казао је Милан Веселиновић. – Они одустају у петом, затим осмом разреду основне школе, а највише њих у првом разреду средње школе, на шта утиче и повећан број обавеза и прилагођавање великој промени. Сматрам да треба дати више шансе и простора фоклору и очувању традиције у школама, како би се тај проблем превазишао.

Ипак, фолклор сам по себи има више начина који мотивишу играче да преброде турбулентан период и наставе да играју – доста се путује у иностранство, а честа су гостовања у Србији, те се на тај начин упознаје култура свог, али и других народа. Што више времена проводе заједно, фолклораши утврђују пријатељства, везују се за саиграче, простор и рутину, па су и то ствари који им помажу да наставе да играју фолклор. 

Д. А.