VELIKO KOLO Iza besprekornog nastupa folkloraša trud i disciplina

Ekipa “Dnevnika” uhvatila se u polukrug i pridružila vrednim igračima na jedno veče, kako bi zabeležila pripreme, trud i predanost koji stoje iza uigranih i raspevanih folkloraša koje publika ima priliku da vidi na sceni.

Udruženjem rukovodi direktor Milan Veselinović, koji je postepeno hobi pretvorio u posao, te je život u potpunosti je posvetio folkloru, a duge sate u igračkoj sali uspešno balansira sa porodicom. Prepodne je rezervisano za sastanke, dogovore i planiranje aktivnosti Udruženja, a večeri podrazumevaju probe – pre prve, zimi se pali grejanje, leti klima, uključuju se aparati i svetla, tako da je sve spremno za člana koji se prvi pojavi.

Igrači na probama nose posebnu opremu – obuća mora biti lagana, prikladna za salu, dok starije grupe imaju cipele, a majice moraju biti pamučne, u kojima koža može da diše i koje dobro upijaju znoj. Devojke nose helanke, suknje, kaiš i vrtuljak, a kosa im je vezana. Momci su u trenerkama ili šorcevima, a kao i devojke, i oni su obavezni da nose kaiš i vrtuljak. Uz to, poželjan je peškirić za znoj i flašica vode.

Sa igrom se ne počinje odmah. Prvo se telo zagreva i mišići se pripremaju za aktivnost, a nakon toga se prelazi na prepravke tek naučenih i uvežbavanje starih koraka i koreografija. To nije lak posao – igrači istovremeno pevaju, igraju, prate muziku, kreću se ka unapred određenim pozicijama, prave slike, formiraju savršenu liniju, krug ili polukrug, za šta je potrebno dosta koncentracije, vežbe i kondicije. Naposletku, uvežbava se poklon publici, kako bi na nastupu izgledao besprekorno. Kada je prva grupa završila, počela je druga, koja je ponovila ceo proces, prilagođen starijem uzrastu. Kako Veselinović kaže, atmosfera je uvek dinamična i čim jedna grupa završi, druga započinje probu u istoj sali, i tako do kasnih večernjih sati.

Iako se kroz folklor čuva tradicija, potrebno je uložiti dosta napora da bi se održao korak s vremenom. U “Velikom kolu” uveden je  sistem bodovanja, pa je svako isticanje u aktivnostima ili dobro ponašanje nagrađeno stikerom koji se lepi u folkloraške knjižice članova, što se ispostavilo kao dobra stimulacija mlađim grupama. Postoje i negativni poeni za pričanje, ometanje probe i slično.

– Deci su sada najveća zanimacija mobilni telefoni, na raspolaganju im je ogromna količina informacija i raznolik sadržaj, a šta im se ne sviđa, jednim klikom ili dodirom ekrana se preskače – objasnio je Veselinović. – Nismo potpuno izolovani od problema sa ponašanjem koje postoji u školama, ali se trudimo da ih svedemo na minimum. Telefon se ne koristi na probama, a čak i kada im neki korak deluje dosadno u sali, uspevamo da im zadržimo pažnju, što je danas izuzetno zahtevno.

Pored uvežbanih koraka, igračima je za nastup na sceni potrebna nošnja, čija podela je zahtevan posao jer svaki komad mora odgovarati članu kom je namenjen, i koreografiji koju on igra. Nošnja je složena u posebne ormane, a fundus se svake godine uvećava. Kada se preuzima, nošnja se pegla, a ukoliko je nešto oparano, ušiva se. O njoj treba voditi računa kako se ne bi zagubila, mada, kao i u drugim kulturno-umetničkim društvima, i u ovom ima slučajeva misteriozno nestalih komada nošnje i celih kompleta. Pre vraćanja, igrači peru belinu – nošnju koja se nosi do tela, dok se osetljiviji delovi podležu hemijskom čišćenju, luftiranju i sunčanju.

Ispeglana nošnja samo je deo pripreme za nastup. Vreme se odvaja i na ulepšavanje, gde se devojke naročito ističu. Kako se ekipa našeg lista uverila, scenska šminka podrazumeva jako rumenilo, bronzer, ruž jarke boje, senku za oči, čuvene linije koje se crtaju ajlajnerom, a u pojedinim slučajevima i veštačke trepavice. Kosa je u pletenicama koje se ukrštaju i kače šnalicama ili se pravi punđa. Dodaje se i šareni cvet na desnu ili levu stranu glave, a uz to, nosi se i ogrlica sa dukatima ili minđuše. Tako pripremljen sastav izlazi na binu, a nakon nastupa, nošnja se pakuje, šminka se skida i obično sledi druženje i razmena utisaka.

Osamnaestogodišnjak Đorđe Novaković jedan je od igrača izvođačkog sastava. Folklor igra 14 godina, a deo “Velikog kola” je osam.  

– Prijateljstva i kolegijalnost najviše dolaze do izražaja prilikom putovanja i nastupa, gde upoznajemo ljude, a rađaju se i nove ljubavi – istakao je Novaković. – Folklor pruža jedinstvenu priliku da naučimo o  prošlosti našeg i drugih naroda, kroz način igre, izgled  nošnje i stav.

Nakon 23 časa, kada se završava proba izvođačkog sastava, igrači se presvlače i odlaze kući, a svetla se gase, aparati isključuju i vrata prostorija Udruženja zaključavaju, do narednog jutra.

D. Andulajević

Foto: V. Fifa

FOLKLOROM SE NAJVIŠE BAVE ŽENE

U folklornim udruženjima, naročito mlađim grupama, najviše je ženske populacije, nalasio je za “Dnevnik” Milan Veselinović. Problem nedostatka momaka deli većina kulturno-umetničkih društava, a koren je najčešće u zadirkivanju od strane drugara.

– Tokom igračke karijere, momci imaju nekoliko prekretnica i to je šablon koji svi umetnički rukovodioci prepoznaju – kazao je Milan Veselinović. – Oni odustaju u petom, zatim osmom razredu osnovne škole, a najviše njih u prvom razredu srednje škole, na šta utiče i povećan broj obaveza i prilagođavanje velikoj promeni. Smatram da treba dati više šanse i prostora fokloru i očuvanju tradicije u školama, kako bi se taj problem prevazišao.

Ipak, folklor sam po sebi ima više načina koji motivišu igrače da prebrode turbulentan period i nastave da igraju – dosta se putuje u inostranstvo, a česta su gostovanja u Srbiji, te se na taj način upoznaje kultura svog, ali i drugih naroda. Što više vremena provode zajedno, folkloraši utvrđuju prijateljstva, vezuju se za saigrače, prostor i rutinu, pa su i to stvari koji im pomažu da nastave da igraju folklor. 

D. A.