Но­ва ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ја Но­вог Са­да

Ср­би су у по­след­њих 40 го­ди­на два пу­та би­ли жр­тве истог ми­та. Пр­ви пут ка­да су 1989. у ла­жној ан­ти­би­ро­крат­ској ре­во­лу­ци­ји по­мо­гли но­во­на­ста­ју­ћој по­ли­тич­кој ели­ти да при­пре­ми те­рен за де­ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­ју при­вре­де и уни­шта­ва­ње др­жа­ве. Дру­ги пут, ка­да су у ла­жној де­мо­крат­ској ре­во­лу­ци­ји др­жа­ву по­кло­ни­ли по­ли­ти­ча­ри­ма ко­ји су сво­је ка­ри­је­ре из­гра­ди­ли на ми­ту да је љу­бав пре­ма Ср­би­ји сра­змер­на ко­ли­чи­ни нов­ца ко­ја мо­же да се ућа­ри уба­ци­ва­њем нај­бо­љих фа­бри­ка у соп­стве­не и тај­кун­ске џепо­ве и иси­са из др­жав­ног буџета.