Трагедије и поделе унутар породица

Искорачивши на непосредан начин у материјал актуелне историје, како наводи театролог Светислав Јованов, Хубач се драмом „Берлински зид„ упушта у нови слој истраживања људске способности за насиље и праштање, али и на нови начин артикулише мотив породице.

- Породица је жртва овде, она је покретач радње и патње, али и жртва патње. Заправо, односи у породици утичу на урушавање ликова - истиче Хубач. - Ми причамо причу о поделама унутар породица које урушавају појединачне судбине без обзира на историју. Рат на Косову и Метохији је био катализатор тог трагичног процеса, али он би се догодио и без овог рата. Говоримо о сложеним односима који доводе до краха појединаца, породица, са историјом и без ње.

Публика ће, како се напомиње, имати прилику „да доживи нове слојеве Хубачевог истраживања људске способности за насиље и праштање, али и нов начин артикулисања мотива породице“.

„Берлински зид, подигнут 1961, срушен 1989. уз тресак који ођекује и данас, мењајући физиономију света. Хубач не прави представу о последицама пада Берлинског зида, него о овим мањим, па и оним још мањим, пажљиво зиданим у самим људима, истих националности, па и истих породица, дакле о зидовима који укидају смисао и логику самог живота, претварајући све за шта се боримо у спржени, јалови камен…“

По речима аутора, у првобитној варијанти „Берлински зид“ је био комад о идентитету. У садашњој верзији драме, поднаслов „Кад се ми мртви заиграмо живих“, упућује на нашу спремност да подредимо сопствени живот идеологијама у које верујемо – до истребљења.

- Након ове представе, можемо да испричамо још стотину прича које имају исти исход. Ми нашу причамо у форми сведеног глумачког реализма са јасном стилизацијом која обележава тренутке смрти. У ствари, покушавамо да направимо једну врсту отклона од реализма и тако апострофирамо трагичан процес страдања - истиче редитељ.

У представи сваки члан глумачке екипе игра два лика, па тако Милан Ковачевић тумачи улоге Скендера, односно Велимира. Пеђа Марјановић игра Фарука и Рашка, Душан Вукашиновић Петрита и Василија, Марија Меденица глуми Диту и Марију, а Марко Савић Енвера и Димитрија. Нина Рукавина тумачи лик Ане. Драматург је Александар Милосављевић, музику је компоновала Ирена Поповић Драговић, сценограф је Жељко Пишкорић, а костимографкиња је Марина Сремац. Представа је требало да буде изведена у октобру, али је премијера одложена због пандемије.

Н. Пејчић