Дневник у стогодишњем селу – Банатско Карађорђево

Од самог почетка, односно настанка места, које је изграђено заједнички, на мобу, па и данас, век касније, Карађорђевчани се држе заједно, помажу се и улажу у место чак иако у неким ситуацијама немају никакве личне користи од тога. Рецимо, пре нешто мање од десет година, када су од депоније правили рибњак, који је данас један од најпопуларнијих кад је реч о пецању штуке, само слогом и „пржењем” галона и галона нафте, успели су да „доћерају воду узбрдо”, а да притом неки од њих никад нису ни дошли да забаце удицу у ту Јамуру.

- Били су нам пецароши са свих континената, само из Африке још нико није дошао - поносно нам каже млађани председник Савета Месне заједнице Банатско Карађорђево Петар Лукић. - Прошле године смо урадили стазу дугу 630 метара уз језеро, за шта смо добили 4,5 милиона динара. Поставили смо и клупе, канте, а пецароши из Београда, кад им тамо претекне каблова, донесу овде па смо и осветлили тај део уз воду.

Јамура припада Удружењу спортских риболоваца „Карађорђево” (како би се другачије и звали), те они наплаћују чланарине и одржавају читав „комплекс”.

- Сва удружења у околини су већ узела нека имена, па постоје и „Шаран”, „Амур”, „Караш“ и „Штука”, и онда је нама остао сом, па боље да се зовемо „Карађорђево” него Сом - засмејава нас Предраг Маљковић, који носи јединствену титулу „задужен за све у селу”, а највише, чини се, за добру атмосферу и још бољу ракију. - Ракије увек мора да има и код нас се увек правила квалитетна ракија, зато што ми њу, како кажу, правимо од воћа! Није ствар само у количини, већ да буде квалитетно, јер у деловима одакле смо пореклом, праве се добре и јаке ракије. А да ли сте знали да Србин има највећу концентрацију кад претаче ракију из већег суда у мањи, немој суза да се проспе...

И док су се нама сузе скоро расипале од смеха, сусрет је ипак балансиран и озбиљнијим темама, као што је, рецимо, она која се тиче пошумљавања у Банатском Карађорђеву. Протеклих година су, наиме, пошумили неколико хектара земље, а како Маљковић каже, „не говоримо о 20 стабала за сликање, већ о шуми од неколико хиљада дрвећа”. И заиста је тако...

Ловачко друштво „Папо” основано је 1923. године, а данашњи назив носи по свом оснивачу и првом председнику Илији Влаисављевићу Папу. Будући да немају атрактивно ловише, ловци се углавном баве одстрелом предатора, односно шакала, лисица и јазаваца, којих, како кажу, упуцају око 200 јединки на површини од 5.500 хектара.

- Код нас су све оранице, али трудимо се да побољшамо ловиште шумарцима - каже ловац Предраг Маљковић, додајући да, за разлику од осталих ловишта у Војводини, увек имају зеца јер имају доста детелине која је погодна за њихов опстанак. - Такође, уносимо и по 700-800 фазанчица годишње у фазанерију, а имамо и срнеће дивљачи, не можемо да се хвалимо да имамо нешто много, али коректан број, имамо понеког срндаћа и у медаљи.

- Идеја је да се у овом мом мандату бавимо пошумљавањем и зеленилом, да то остане иза нас - вели Лукић. - Организовали смо еколошко друштво „Еко Карађорђево”, уклонили смо једну депонију па планирамо да ту посадимо дрвеће. План нам је да од Честерега, па све до општине Нова Црња, посадимо дрвореде уз пут, као ветрозаштитни појас.

Убеђују нас Лукић и Маљковић да нема разлога за секирацијом, да ли ће се дрвеће примити и остати у животу, јер ако довољно буду „заљевали”, неће бити проблема.

Прва црква у Војводини која је изграђена након Другог светског рата управо је она у Банатском Карађорђеву, посвећена Кнезу Лазару и изграђена почетком деведесетих. У њу је, чак, уграђено и камење из краја одакле су дошле прве добровољачке породице, међу којима је и онај из Лике од једне цркве коју су тамо усташе запалиле.

Осим тога, ово место је познато и по манифестацији „Карађорђевачка прела” која се одржава од 9. до 28. јануара и спада у једну од 26. манифестација у Србији које су од националног значаја.

- А код нас је остало још витештва, па се Карађорђевчани потуку ко људи, не искаљују бес на стаблима - опет засмејава ловац задужен за све у селу.

Осим што су људи оно најлепше у овом банатском месту, Јамура оно најмирније, Банатско Карађорђево може да се похвали и приватном ергелом браће Сучевић, на којој се налази око 70 грла брдског коња, пођеднако гостопримљивих као и наши двоножни домаћини. Никако не треба заборавити и на аматерско позориште „Јовица Јели”, најбоље у Србији, успешне фудбалере, кошаркаш(иц)е, каратисте, фолклораше, вредне жене из Удружења „Видовдан”...

- Да вам кажем, треба на јутарњој кафи код Миће да се стави једна скривена камера, то би било јако интересантно да се види и чује... Може се чути свашта, коментари на најновије информације, а после да не причамо, кад се то заука уз ракију у некој од кафана - интригира Маљковић.

Леа Радловачки