Вечерас премијера Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније

Почетак фебруара донео нам је програмски лук Сеобе, који обухвата више од 300 догађаја и доводи уметнике из 42 земље. Један од ових пројеката је и представа „Сви смо ми однекуд дошли, а неко и мало раније“, новосадског Удружења „Шмиранти“ у сарадњи са Поликардија театром из Италије, финансирана од стране Фондације ЕПК 2022. Вечерас у 20 часова грађани ће бесплатно моћи да погледају премијерно извођење у хали 1 Новосадског сајма.

На настанку представе, заједно са Удружењем „Шмиранти“ и партнерима из Вијаређа, социолошку студију је радио др Алексеј Кишјухас, а текст писала драматуршкиња Александра Мрђен. Припремне активности за настанак представе биле су један озбиљан, систематичан и истраживачки рад на неколико поља, који је захтевао годину дана промишљања, шест месеци истраживања и два месеца радионица и проба са Поликардија театром. Иако се начини рада ова два позоришта потпуно разликују, циљеви до којих су желели да дођу су исти, а то су истина на сцени и емоција у глумцу. Оснивач Удружења „Шмиранти“ је дипломирани глумац Бошко Петров, који истиче да су разменом енергија и искуства обогатили једни друге и отворили нове могућности за рад у будућности.

- Иако уметност понекад са стране може деловати као искључиви продукт маште, то готово да никад није тако. Месецима смо прикупљали медијске чланке, нарочито се осврћући на сензационалистичке наслове, проучавали смо миграције кроз историјске факте, полемисали са грађанима путем друштвених мрежа. Удруживање два позоришта неизмерно је значило теми пројекта, да буде сагледана из разчичитих позиција, предуверења, животних искустава и историје две државе, Италије и Србије – истакао је Бошко Петров.

Средином јануара партнери из Поликардија театра су стигли у Нови Сад и почели да се упознају са глумцима и полако улазе у процес радионица, из којих је на крају и настала представа. Редитељ из Вијаређа Андреа Елоди Морети истиче да је у Србију дошао без очекивања, како би се прилагодио сиутацији у којој ће се наћи. Заузврат, добио је потпуно предан тим, који му је био доступан и на ком је веома захвалан.

- Осетио сам да је скорашња прошлост земље доста утицала не само на глумце, него генерално на људе, и за мене је био велики дар што сам могао квалитетно да радим. Избијањем емоција потиснутих унутар глумаца добили смо нешо потпуно искрено, а упознавање људи из Удружења „Шмиранти“ натерало ме је да упознам колико су људи у Србији посебни и осетљиви, и колико много им је уметички дух развијен – истакао је Андреа и додао да је овде много тога  добио и научио.  – Сигурно ћу приче које су ми најстарији у групи пренели носити заувек у себи. Уједно, жеља да знам ко су млади је свакако још један елемент који не могу да заборавим, елемент који ми је поклонио Србију и Нови Сад пуне истинитих емоција.

Феномен миграција распрострањен је свуда, негде више, а негде мање. Како Бошко Петров истиче овај глобални тренд даје бескрајан простор за истраживање вечитог циклуса човечанства. Оно око чега су се и Андреа и Бошко сложили јесте то да је и у Србији и у Италији много више оних који одлазе из земље, него оних који у њу долазе.

Наравно, саставни део рада на сваком пројекту носи и проблеме – продукцијске и бироктратске изазове, али и актуелну ситуацију са вирусом, која је од почетка претила да десеткује ансамбл од 30 учесника и на тај начин угрози премијеру. Још један изазов била је сарадња са музичарима, који су уживо са глумцима на сцени импровизовали. Како Петров каже, овакав начин рада изискује специфичну врсту толеранције и концентрације и неоспорно обогаћује пробе и лична искуства.

Идеја самог концепта представе јесте да се реалистично прикаже какав је живот миграната и који су њихови проблеми. Према речима дипломиране глумице Сање Петров циљ није био да се понуди решење, већ да се међу људима створи емпатија према мигрантима, који су најчешће због неке трауме морали да напусте свој дом у потрази за сигурнијим животом. Након премијере, заказано је још пет играња до почетка априла на Сцени „Раднички дом“, а информације се могу наћи на сајту, Фејсбук и Инстаграм страници „Шмиранти“.

Поред чланова Удружења „Шмиранти“, грађани су, независно од глумачког искуства, добили могућност да се пријаве на аудицију и буду део овог пројекта. Пробе су биле напорне, изискивале су много времена и трајале су 4 – 5 сати, четири пута недељно. Према речима учесника у пројекту и члана „Шмираната“ Луке Грандића пробе су биле емотивно, физички и психички замарајуће, јер се радило о тешким емоцијама и причама. Ипак, наводи да се и поред овога свака проба завршавала оптимистично углавном уз музику и плес.

- Ушао сам у читав пројекат јако скептично и нисам знао шта да очекујем. У почетку ме је нешто одбијало од самих проба, али како је време пролазило схватио сам да се идеје вежби своде на основе глуме – правилно стојање, дисање, рад на ставу. Кроз различите, наизглед обичне, вежбе могли смо да закључимо колико сви имају потпуно другачији став – рекао је Лука и додао да је добио прилику да проба нешто ново.

Е. Прњић