Večeras premijera Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije

Početak februara doneo nam je programski luk Seobe, koji obuhvata više od 300 događaja i dovodi umetnike iz 42 zemlje. Jedan od ovih projekata je i predstava „Svi smo mi odnekud došli, a neko i malo ranije“, novosadskog Udruženja „Šmiranti“ u saradnji sa Polikardija teatrom iz Italije, finansirana od strane Fondacije EPK 2022. Večeras u 20 časova građani će besplatno moći da pogledaju premijerno izvođenje u hali 1 Novosadskog sajma.

Na nastanku predstave, zajedno sa Udruženjem „Šmiranti“ i partnerima iz Vijaređa, sociološku studiju je radio dr Aleksej Kišjuhas, a tekst pisala dramaturškinja Aleksandra Mrđen. Pripremne aktivnosti za nastanak predstave bile su jedan ozbiljan, sistematičan i istraživački rad na nekoliko polja, koji je zahtevao godinu dana promišljanja, šest meseci istraživanja i dva meseca radionica i proba sa Polikardija teatrom. Iako se načini rada ova dva pozorišta potpuno razlikuju, ciljevi do kojih su želeli da dođu su isti, a to su istina na sceni i emocija u glumcu. Osnivač Udruženja „Šmiranti“ je diplomirani glumac Boško Petrov, koji ističe da su razmenom energija i iskustva obogatili jedni druge i otvorili nove mogućnosti za rad u budućnosti.

- Iako umetnost ponekad sa strane može delovati kao isključivi produkt mašte, to gotovo da nikad nije tako. Mesecima smo prikupljali medijske članke, naročito se osvrćući na senzacionalističke naslove, proučavali smo migracije kroz istorijske fakte, polemisali sa građanima putem društvenih mreža. Udruživanje dva pozorišta neizmerno je značilo temi projekta, da bude sagledana iz razčičitih pozicija, preduverenja, životnih iskustava i istorije dve države, Italije i Srbije – istakao je Boško Petrov.

Sredinom januara partneri iz Polikardija teatra su stigli u Novi Sad i počeli da se upoznaju sa glumcima i polako ulaze u proces radionica, iz kojih je na kraju i nastala predstava. Reditelj iz Vijaređa Andrea Elodi Moreti ističe da je u Srbiju došao bez očekivanja, kako bi se prilagodio siutaciji u kojoj će se naći. Zauzvrat, dobio je potpuno predan tim, koji mu je bio dostupan i na kom je veoma zahvalan.

- Osetio sam da je skorašnja prošlost zemlje dosta uticala ne samo na glumce, nego generalno na ljude, i za mene je bio veliki dar što sam mogao kvalitetno da radim. Izbijanjem emocija potisnutih unutar glumaca dobili smo nešo potpuno iskreno, a upoznavanje ljudi iz Udruženja „Šmiranti“ nateralo me je da upoznam koliko su ljudi u Srbiji posebni i osetljivi, i koliko mnogo im je umetički duh razvijen – istakao je Andrea i dodao da je ovde mnogo toga  dobio i naučio.  – Sigurno ću priče koje su mi najstariji u grupi preneli nositi zauvek u sebi. Ujedno, želja da znam ko su mladi je svakako još jedan element koji ne mogu da zaboravim, element koji mi je poklonio Srbiju i Novi Sad pune istinitih emocija.

Fenomen migracija rasprostranjen je svuda, negde više, a negde manje. Kako Boško Petrov ističe ovaj globalni trend daje beskrajan prostor za istraživanje večitog ciklusa čovečanstva. Ono oko čega su se i Andrea i Boško složili jeste to da je i u Srbiji i u Italiji mnogo više onih koji odlaze iz zemlje, nego onih koji u nju dolaze.

Naravno, sastavni deo rada na svakom projektu nosi i probleme – produkcijske i biroktratske izazove, ali i aktuelnu situaciju sa virusom, koja je od početka pretila da desetkuje ansambl od 30 učesnika i na taj način ugrozi premijeru. Još jedan izazov bila je saradnja sa muzičarima, koji su uživo sa glumcima na sceni improvizovali. Kako Petrov kaže, ovakav način rada iziskuje specifičnu vrstu tolerancije i koncentracije i neosporno obogaćuje probe i lična iskustva.

Ideja samog koncepta predstave jeste da se realistično prikaže kakav je život migranata i koji su njihovi problemi. Prema rečima diplomirane glumice Sanje Petrov cilj nije bio da se ponudi rešenje, već da se među ljudima stvori empatija prema migrantima, koji su najčešće zbog neke traume morali da napuste svoj dom u potrazi za sigurnijim životom. Nakon premijere, zakazano je još pet igranja do početka aprila na Sceni „Radnički dom“, a informacije se mogu naći na sajtu, Fejsbuk i Instagram stranici „Šmiranti“.

Pored članova Udruženja „Šmiranti“, građani su, nezavisno od glumačkog iskustva, dobili mogućnost da se prijave na audiciju i budu deo ovog projekta. Probe su bile naporne, iziskivale su mnogo vremena i trajale su 4 – 5 sati, četiri puta nedeljno. Prema rečima učesnika u projektu i člana „Šmiranata“ Luke Grandića probe su bile emotivno, fizički i psihički zamarajuće, jer se radilo o teškim emocijama i pričama. Ipak, navodi da se i pored ovoga svaka proba završavala optimistično uglavnom uz muziku i ples.

- Ušao sam u čitav projekat jako skeptično i nisam znao šta da očekujem. U početku me je nešto odbijalo od samih proba, ali kako je vreme prolazilo shvatio sam da se ideje vežbi svode na osnove glume – pravilno stojanje, disanje, rad na stavu. Kroz različite, naizgled obične, vežbe mogli smo da zaključimo koliko svi imaju potpuno drugačiji stav – rekao je Luka i dodao da je dobio priliku da proba nešto novo.

E. Prnjić