Котрљање равницом: Ратко Крајиновић из Куцуре из печалбе сковао план за повратак

Покушавали су да приволе већ одраслу децу да дођу овамо, међутим, деца неће да дођу, па су сковали план за повратак, да се на старом салашу који су купили и обнављају у атару Србобрана, баве пољопривредом!

- Једни ће мислити да деце греше, други не, али ми смо чврсто решили да се за годину или највише годину и по из Немачке вратимо на тај салаш који је на самој обали канала. Обновићемо га у етно стилу, па ћемо се онда окренути пољопривреди, највише повртарству и преради поврћа, али има простора и за сточарство. Радити код куће на свом салашу, колико се овде ради, мислим да може и код нас у Србији да се солидно и лепо живи. Враћамо се и због деце јер они једноставно неће да дођу овамо. Оно што нама и осталим нашим људима фалије породица и пријатељи, јер у трци с посла на посао, овде се за то нема времена - предочава Крајиновић.

Категоричан је да је преломио у погледу повратка на салаш, јер Немачка није толико обећана земља како се то чини издалека.  Бављење пољопривредом Ратку Крајиновићу није страно јер је у породици одрастао уз паорске послове. Сада сагледава прилике и сматра да повратак на обновљени салаш и бављење пољопривредом има будућност. То поткрепљује и чињеницом да се и више наших врхунских спортиста по завршетку каријере окренуло пољопривреди. На располагању има десетак јутара земље, што мисли да није мало, јер жели да се посвети интензивнијој производњи, која је профитабилнија. 

- Пољопривреду схватам као посао где као у фирми мораш свакодневно одрађивати бар осам сати, па се тада може много тога постићи. Планова има, јер уз салаш је и нов објекат од 250 квадрата предвиђен за фарму говеда, оваца или свиња. Најпогодније ће бити да се запати стадо оваца, јер има простора за излазак стада на испашу, а мислим да су и субвенције државе за овчартсво подстицајне - каже Крајиновић.

Пре него што је доспео у градић на немачко-швајцарској граници на обали Рајне, Ратко Крајиновић је искусио доста тога. Радио у врбаском „Карнексу“,  90-тих година минулог века у Куцури је држао вулканизерску радњу, као месар је једно време радио у Словенији, потом је две године арбајтовао у Аустрији, искусио је и како је радити на грађевинама у Русији.

- Све сам видео и искусио и закључио да Србије нема нигде! Друга су размишљања када је човек тамо у Србији, па размишља како је лепо преко границе у Европи, али пошто радим у продавници и сусрећем јако пуно људи, упознао сам многе наше земљаке и гастарбајтере из других земаља, који су се одавде вратили. Знам наше људе који су се вратили у Вршац, такође и странце  из других земаља који су се вратили на Крим, у Украјину, у Русију, Бугарску, Македонију. Пре повратка дошли су да се поздравимо. Искрено су признавали да су се ломили шта да раде, па су преломили да се врате тамо одакле су дошли,  јер овде нису нашли бољи живот, какав су очекивали - утисак је Крајиновића, који напомињу да се сусреће и са Немцима који у потрази за бољим животом одлазе у Шпанију, Норвешку, Шведску...

Наш саговорник прича да су скупе станарине и други животни трошкови, а да су у фирмама где људи када дођу успевају да се запосле,  за овдашње прилике скромне, око 1.200 евра.

- Упознао сам Македонку која је радила за 1.100 евра, колико је плаћала и стан, па се нашла у небраном грожђу, питала се због чега ће онда овде да остане. За бољи стан за нормалан живот за станарину ваља издвојити 800 до 1.000 евра. Може се овде некакао зарадити да имаш за живот, али треба имати у виду да смо ми странци, да је трошак отићи некада кући у завичај. Најчешће се може видети како је у печалби по томе када неко дође са добрим колима, јер у 90 посто случајева су купљена на кредит. Можда људи не верују, али једно је када овде дођеш туристички код некога на пет, десетак дана или месец дана, па ти се чини да све бајно изгледа. Друго је када се пријавиш на нову адресу јер за тобом одмах дође порески број и све што ти треба кошта, када се сабере, тешко је саставити крај с крајем - искрен је Крајиновић.

Напомиње, да ко жели и ко хоће, не мора никога да слуша, нека дође, види, ради и живи, не мора њему веровати.

-  Упознао сам наше људе који су после месец дана хтели да се врате. Пуно наших људи би се сутра вратило, али нису ништа уштедели да би се вратили кући и нешто започели, а с друге стране су обично у кредитима због куповине кола или да би нешто у Србији средили и направили, па не може да крене из тих разлога, јер су овде „заробљени“. Нису сви у истој ситуацији, али многи морају да раде и два посла, јер код добре плате што би неко морао додатно радити. Али, ко може да се уклопи у „мини yop“ послове, зарађује додатних 450 евра и трчи с једног на други посао - објашњава Крајиновић.     

М. Митровић