Kotrljanje ravnicom: Ratko Krajinović iz Kucure iz pečalbe skovao plan za povratak

Pokušavali su da privole već odraslu decu da dođu ovamo, međutim, deca neće da dođu, pa su skovali plan za povratak, da se na starom salašu koji su kupili i obnavljaju u ataru Srbobrana, bave poljoprivredom!

- Jedni će misliti da dece greše, drugi ne, ali mi smo čvrsto rešili da se za godinu ili najviše godinu i po iz Nemačke vratimo na taj salaš koji je na samoj obali kanala. Obnovićemo ga u etno stilu, pa ćemo se onda okrenuti poljoprivredi, najviše povrtarstvu i preradi povrća, ali ima prostora i za stočarstvo. Raditi kod kuće na svom salašu, koliko se ovde radi, mislim da može i kod nas u Srbiji da se solidno i lepo živi. Vraćamo se i zbog dece jer oni jednostavno neće da dođu ovamo. Ono što nama i ostalim našim ljudima falije porodica i prijatelji, jer u trci s posla na posao, ovde se za to nema vremena - predočava Krajinović.

Kategoričan je da je prelomio u pogledu povratka na salaš, jer Nemačka nije toliko obećana zemlja kako se to čini izdaleka.  Bavljenje poljoprivredom Ratku Krajinoviću nije strano jer je u porodici odrastao uz paorske poslove. Sada sagledava prilike i smatra da povratak na obnovljeni salaš i bavljenje poljoprivredom ima budućnost. To potkrepljuje i činjenicom da se i više naših vrhunskih sportista po završetku karijere okrenulo poljoprivredi. Na raspolaganju ima desetak jutara zemlje, što misli da nije malo, jer želi da se posveti intenzivnijoj proizvodnji, koja je profitabilnija. 

- Poljoprivredu shvatam kao posao gde kao u firmi moraš svakodnevno odrađivati bar osam sati, pa se tada može mnogo toga postići. Planova ima, jer uz salaš je i nov objekat od 250 kvadrata predviđen za farmu goveda, ovaca ili svinja. Najpogodnije će biti da se zapati stado ovaca, jer ima prostora za izlazak stada na ispašu, a mislim da su i subvencije države za ovčartsvo podsticajne - kaže Krajinović.

Pre nego što je dospeo u gradić na nemačko-švajcarskoj granici na obali Rajne, Ratko Krajinović je iskusio dosta toga. Radio u vrbaskom „Karneksu“,  90-tih godina minulog veka u Kucuri je držao vulkanizersku radnju, kao mesar je jedno vreme radio u Sloveniji, potom je dve godine arbajtovao u Austriji, iskusio je i kako je raditi na građevinama u Rusiji.

- Sve sam video i iskusio i zaključio da Srbije nema nigde! Druga su razmišljanja kada je čovek tamo u Srbiji, pa razmišlja kako je lepo preko granice u Evropi, ali pošto radim u prodavnici i susrećem jako puno ljudi, upoznao sam mnoge naše zemljake i gastarbajtere iz drugih zemalja, koji su se odavde vratili. Znam naše ljude koji su se vratili u Vršac, takođe i strance  iz drugih zemalja koji su se vratili na Krim, u Ukrajinu, u Rusiju, Bugarsku, Makedoniju. Pre povratka došli su da se pozdravimo. Iskreno su priznavali da su se lomili šta da rade, pa su prelomili da se vrate tamo odakle su došli,  jer ovde nisu našli bolji život, kakav su očekivali - utisak je Krajinovića, koji napominju da se susreće i sa Nemcima koji u potrazi za boljim životom odlaze u Španiju, Norvešku, Švedsku...

Naš sagovornik priča da su skupe stanarine i drugi životni troškovi, a da su u firmama gde ljudi kada dođu uspevaju da se zaposle,  za ovdašnje prilike skromne, oko 1.200 evra.

- Upoznao sam Makedonku koja je radila za 1.100 evra, koliko je plaćala i stan, pa se našla u nebranom grožđu, pitala se zbog čega će onda ovde da ostane. Za bolji stan za normalan život za stanarinu valja izdvojiti 800 do 1.000 evra. Može se ovde nekakao zaraditi da imaš za život, ali treba imati u vidu da smo mi stranci, da je trošak otići nekada kući u zavičaj. Najčešće se može videti kako je u pečalbi po tome kada neko dođe sa dobrim kolima, jer u 90 posto slučajeva su kupljena na kredit. Možda ljudi ne veruju, ali jedno je kada ovde dođeš turistički kod nekoga na pet, desetak dana ili mesec dana, pa ti se čini da sve bajno izgleda. Drugo je kada se prijaviš na novu adresu jer za tobom odmah dođe poreski broj i sve što ti treba košta, kada se sabere, teško je sastaviti kraj s krajem - iskren je Krajinović.

Napominje, da ko želi i ko hoće, ne mora nikoga da sluša, neka dođe, vidi, radi i živi, ne mora njemu verovati.

-  Upoznao sam naše ljude koji su posle mesec dana hteli da se vrate. Puno naših ljudi bi se sutra vratilo, ali nisu ništa uštedeli da bi se vratili kući i nešto započeli, a s druge strane su obično u kreditima zbog kupovine kola ili da bi nešto u Srbiji sredili i napravili, pa ne može da krene iz tih razloga, jer su ovde „zarobljeni“. Nisu svi u istoj situaciji, ali mnogi moraju da rade i dva posla, jer kod dobre plate što bi neko morao dodatno raditi. Ali, ko može da se uklopi u „mini yop“ poslove, zarađuje dodatnih 450 evra i trči s jednog na drugi posao - objašnjava Krajinović.     

M. Mitrović