Словачка етно кућа у Хајдучици добила спољашњу расвету

Рефлектори су постављени на иницијативу Месне заједнице Хајдучица која је у протеклом периоду на исти начин осветлила још неколико значајних грађевина у том месту.

Кућа датира из 1907. године и припадала је Зузани Мостарлић, која је Матици словачкој дала свој родни дом на коришћење, стога је од 2008. године постала словачка етно- кућа у коју се константно улаже.

- Ово је објекат из треће генерације кућа у Хајдучици - каже за „Дневник” председник Матице словачке Владимир Хуђец, појашњавајући да је реч о аутентичној кући прављеној од набоја и, за то време, у модернијем стилу. - Културно-уметничком друштву „Братство” и нама, Матици словачкој, требао је простор за састајање, па нам је тако наша мештанка Зузана, која живи у Београду, уступила своју кућу која је пропадала након смрти њене мајке. Ми смо је потом откупили за 3.500 евра, потпуно средили и реконструисали и одлучили да постане етно-кућа.

На стотинак квадрата, у неколико просторија, налазе се бројне старине, најчешће из прве половине прошлог века, па се тако може пронаћи и ручно израђен разбој за ткање који би се, уз мало дотеривања, и данас могао користити. Најстарији предмет  у  кући је фотографија за коју се процењује да је с краја 19. века. Иначе, све предмете, као што су намештај, ношње, фотографије и сличне ствари, налазили су по таванима и напуштеним кућама у селу или добијали на поклон од људи који су препознали значај постојања оваквог завичајног дома.

- С временом смо полако све надограђивали, дозидали додатну просторију која нам служи као магацин, као и тоалете. Све у свему, сигурно смо у кућу, укључујући и куповину, уложили око 10.000 евра. Новац смо добијали од Општине Пландиште, Покрајинске владе, Националног савета словачке националне мањине, као и од Канцеларије за Словаке у дијаспори. Без њихове помоћи ми не бисмо имали новца ни за одржавање, а овако смо успели да кућу доведемо у солидно стање – вели Хуђец.

У наредном периоду би, по речима Хуђеца, морали бити замењени спољашњи прозори, који су у тако лошем стању да их је немогуће отворити.

- Тражимо мајстора који ће моћи да нам направи аутентичне прозоре, а тек онда ћемо гледати где да конкуришемо за неопходан новац. С новим прозорима би ово здање било на прилично чврстим ногама - појашњава Хуђец.

Од три првобитне просторије, у етно-стилу су уређене прве две и ходник, док је задња соба преуређена за скупове, односно активности Матице словачке. Међутим, откако је пандемија ступила на снагу, све је мање окупљања у овој кући, како мештана, тако и туриста. Али, како наш саговорник памти, када су посете биле актуелне, неколико пута годишње, имали су обичај да госте дочекују традиционалним доручком који нам је свима добро познат - ’леба, домаће масти, алеве паприке, штрудле с маком...

- Занимљиво је и добро то што је кућа на ћошку и с обе стране има канале за одвођење подземних и површинских вода, тако да немамо проблем са влагом - истиче председник Матице словачке. - А рецимо, имамо и лепу сарадњу са комшијом ком смо дворишни део издали за садњу лешника, а уместо новчане накнаде, он нама одржава травњаке на улици.

Л. Радловачки