Slovačka etno kuća u Hajdučici dobila spoljašnju rasvetu

Reflektori su postavljeni na inicijativu Mesne zajednice Hajdučica koja je u proteklom periodu na isti način osvetlila još nekoliko značajnih građevina u tom mestu.

Kuća datira iz 1907. godine i pripadala je Zuzani Mostarlić, koja je Matici slovačkoj dala svoj rodni dom na korišćenje, stoga je od 2008. godine postala slovačka etno- kuća u koju se konstantno ulaže.

- Ovo je objekat iz treće generacije kuća u Hajdučici - kaže za „Dnevnik” predsednik Matice slovačke Vladimir Huđec, pojašnjavajući da je reč o autentičnoj kući pravljenoj od naboja i, za to vreme, u modernijem stilu. - Kulturno-umetničkom društvu „Bratstvo” i nama, Matici slovačkoj, trebao je prostor za sastajanje, pa nam je tako naša meštanka Zuzana, koja živi u Beogradu, ustupila svoju kuću koja je propadala nakon smrti njene majke. Mi smo je potom otkupili za 3.500 evra, potpuno sredili i rekonstruisali i odlučili da postane etno-kuća.

Na stotinak kvadrata, u nekoliko prostorija, nalaze se brojne starine, najčešće iz prve polovine prošlog veka, pa se tako može pronaći i ručno izrađen razboj za tkanje koji bi se, uz malo doterivanja, i danas mogao koristiti. Najstariji predmet  u  kući je fotografija za koju se procenjuje da je s kraja 19. veka. Inače, sve predmete, kao što su nameštaj, nošnje, fotografije i slične stvari, nalazili su po tavanima i napuštenim kućama u selu ili dobijali na poklon od ljudi koji su prepoznali značaj postojanja ovakvog zavičajnog doma.

- S vremenom smo polako sve nadograđivali, dozidali dodatnu prostoriju koja nam služi kao magacin, kao i toalete. Sve u svemu, sigurno smo u kuću, uključujući i kupovinu, uložili oko 10.000 evra. Novac smo dobijali od Opštine Plandište, Pokrajinske vlade, Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, kao i od Kancelarije za Slovake u dijaspori. Bez njihove pomoći mi ne bismo imali novca ni za održavanje, a ovako smo uspeli da kuću dovedemo u solidno stanje – veli Huđec.

U narednom periodu bi, po rečima Huđeca, morali biti zamenjeni spoljašnji prozori, koji su u tako lošem stanju da ih je nemoguće otvoriti.

- Tražimo majstora koji će moći da nam napravi autentične prozore, a tek onda ćemo gledati gde da konkurišemo za neophodan novac. S novim prozorima bi ovo zdanje bilo na prilično čvrstim nogama - pojašnjava Huđec.

Od tri prvobitne prostorije, u etno-stilu su uređene prve dve i hodnik, dok je zadnja soba preuređena za skupove, odnosno aktivnosti Matice slovačke. Međutim, otkako je pandemija stupila na snagu, sve je manje okupljanja u ovoj kući, kako meštana, tako i turista. Ali, kako naš sagovornik pamti, kada su posete bile aktuelne, nekoliko puta godišnje, imali su običaj da goste dočekuju tradicionalnim doručkom koji nam je svima dobro poznat - ’leba, domaće masti, aleve paprike, štrudle s makom...

- Zanimljivo je i dobro to što je kuća na ćošku i s obe strane ima kanale za odvođenje podzemnih i površinskih voda, tako da nemamo problem sa vlagom - ističe predsednik Matice slovačke. - A recimo, imamo i lepu saradnju sa komšijom kom smo dvorišni deo izdali za sadnju lešnika, a umesto novčane naknade, on nama održava travnjake na ulici.

L. Radlovački