Тема „Дневника”: У Србији дневно нестану три особе, већина буде пронађена

Младић је, како је реконструисано, био у клубу “Готик” у Бетон хали, одакле је изашао у 1.43, па трчећи отишао до Сава променаде. Ту му се и губи сваки траг, а надзорна камера га је снимила како силази према леденој Сави.

Видео-надзор је Периша наводно снимио и како плива, а ту је последњи пут и ухваћен сигнал његовог мобилног телефона, пет минута после два часа.

Као нестао, од уторка 28. децембра, води се и Алекса Станковић (21) из Крушевца. У тренутку нестанка, на себи је имао црну јакну, црну тренерку и црне панталоне.

Он још увек није пронађен и за њим трагају породица и полиција, а како је изјавила његова мајка Оливера, сумња се да је он у Београду. Она је открила и да су у међувремену приметили да је са собом понео школска сведочанства и дипломе, због чега сумњају да му је можда неко понудио посао у иностранству.

- Да ли му је неко нешто понудио, да ли је насео на неку лажну причу, обећао му посао у иностранству, не знам. Нисмо сигурни, али нам личи да је тако. У међувремену смо приметили да му нису код куће сведочанства и дипломе - казала је Алексина мајка Оливера, за београдске медије.

Када се особа проглашава мртвом?

Особа која је нестала, после извесног времена проглашава се мртвом, а период након којег то може да се уради зависи од околности под којим јој се изгубио траг. Правници истичу да се по Закону о ванпарничном поступку, особа која је нестала у бродолому, земљотресу, пожару, саобраћајној незгоди, проглашава преминулом након шест месеци од престанка опасности, она која је нестала у ратним околностима након годину од престанка ратних дејстава, а остали ако о њима нема пет година вести, а старији су од 17 година.

У случају да се ради о страном држављанину, који је нестао на територији наше земље, њега мртвим може прогласити и наш суд, а може и суд друге, односно земље чији је држављанин. У том случају, наиме, „пита се” и закон о решавању сукоба закона са прописима других земаља.

У поподневним часовима 30. децембра, нестала је Неда Калапиш (70), у месту  Степановићево, а како се наводи на сајту Регистра несталих лица Србије, она је изашла из куће да нико није приметио. У опису стоји да је жена наводно дементна. За њом је већ била потрага 18. августа 2020. године, када је један од суграђана објавио на свом Фејсбук налогу да је нестала.

Дневно у Србији нестану три особе, а годишње од 1.300 до 1.600 особа. Један део се никад не пронађене.

Тачни подаци о несталим прошле године још се обрађују. Претпрошле, односно 2020. Министарству унутрашњих послова пријављен је нестанак 1.147 малолетних особа, од којих је исте године пронађено 1.103. На срећу, у 2020. години није био пријављен ниједан нестанак малолетног лица чији је нестанак био последица извршења кривичног дела.

Фондација „Тијана Јурић”, која је направила спот да подсети да нестали не смеју бити заборављени, истиче да се нестанци особа дешавају сваки дан.

- 30. август широм света обележава се као Међународни дан несталих са циљем присећања на нестале особе и указивање на право породица да знају судбину својих најближих који се воде као нестали.  Током 2020. године у Србији је пријављен нестанак 1.372 пунолетна лица, од којих је пронађено 1.280. Нестали не смеју бити заборављени. Нестанци се дешавају сваки дан, а свест о неопходности да се јавност о томе алармира је још увек ниска. Један од начина како би јавност могла да се информише о нестанцима, и помогне при проналаску несталих лица је јавни Регистар несталих лица. Овакав Регистар постоји у свим државама света и доступан је сваком грађанину - подсетила је у саопштењу Фондација „Тијана Јурић”.

Фондација је, иначе, оформила сопствени Регистар несталих лица Србије, где грађани могу бесплатним позивом, мејлом, или попоуњавањем формулара на сајту да пријаве нестанак особе, након што су нестанак пријавили полицији:

- На сајту Регистра, такође, постоји опција да грађани пријаве да су видели особу која се води као нестала, и да дају више информација о њој. Молба Фондације је да и МУП Србије свој регистар несталих лица начини јавним како би цела држава знала колико лица нестаје током године, а колико њих је пронађено, како је обичај у другим државама широм света - наводе у овој Фондацији.

- Прва асоцијација на нестанак је киднаповање, али према подацима из МУП-а, криминалне отмице се ретко дешавају у Србији. Нестанци могу бити намерни, ненамерни и присилни. Најчешћи случајеви нестанака су услед деменције, депресије, насиља, злостављања али се дешава да људи нестану и услед отмице или убиства. Сваки нестанак је разлог за бригу због опасности савременог друштва у којем је присутна и развијена трговина људима која са собом носи сексуалну и радну експлоатацију као и трговину органима - напомиње Фондација „Тијана Јурић”.       

Уз најновије нестанке људи, треба подсетити и да је током протеклих ратова на простору бивше Југославије пријављен нестанак око 35.000 људи. У Хрватској је од 1991. до 1995. нестало 22.424 особе, од којих је пронађено 16.053, још се трага за 6.371  а прошле године је пронађено 14. У Босни је од 1992. до 1995. нестало је 6.537 особа, пронађено је 4.569, још се трага за 1.968 Срба. Од 1998. до 2000. на Косову је нестало 6.064 особе, пронађено је 4.434, још се трага за 1.630 а у току 2021. године је пронађено 12.

Д. Николић

М. Бозокин