Нетфликсова „Аркана“ превазилази границе жанра: Прича под напоном
НОВИ САД: Година је завршена жестоком нотом са Нетфликсовом „Арканом“, анимираном серијом од девет епизода чија је радња смештена у фикционални свет видео игре „Леагуе оф Легендс“. Иако би се можда очекивало да је у питању још једна успутно штанцана адаптација популарне видео игре, у питању је енергијом набијено право мало мајсторско дело које у својим најбољим тренуцима недвосмислено превазилази границе жанра.
Готово да не постоји аспекат који у овој серији није одмерен мање-више беспрекорно – од ритма приповедања, преко потребног времена које је додељено сваком од ликова, до одлично одабране музике (Стинг је један од укључених музичара) и упечатљивих визуелних решења. Премиса серије прати растуће немире између утопијског града Пилтовера који са својим раскошним арт деко торњевима и куполама, и стилизованим стимпанк елементима готово подсећа на грозничави сан Николе Тесле, и његовог мрачног одраза, подземног и сиромашног града Зауна којим владају криминалци. У апсолутно спектакуларно осмишљеној сценографији, вертикалност, прозрачност и одмерене боје Пилтовера контрастиране су хтонским, просторима прљавог и мрачног лавиринта Зауна, тек понегде осветљеног хистеричним светлима разнобојних неонки. Између ова два простора, сестре Ви и Џинкс налазе се на различитим странама класног и идеолошког рата који се закувава што око моћи, што око новооткривене технологије аркане.
Рекло би се да „Аркана“ прати филозофију чувеног есеја Симон Веј о Илијади у ком она најчувенији грчки еп назива песмом о сили „којом се људи служе, која покорава, и под којом се грче људска тела“. Тако су сви јунаци ове серије, помало и у стилу грчких трагедија, стално емотивно (а често и физички) ломљени до краја сопствених граница, док не остане само искристалисана суштина њихових идентитета. У сукобима између различитих интереса, животних филозофија и различитог схватања морала, „Аркана“ се претвара причу о борби и ломљењу људске воље, коју, дакле, прати и често и врло дословна ломљења тела, а све то у предивно анимираним призорима, у којима су сви ентеријери и екстеријери, предмети и костими вредни пажње.
Нико од ликова није једноставан, нити осмишљен тако да се лако допадне; главна јунакиња Ви је непромишљена до безумне аутодеструктивности, и научена да своју трауму преводи у насиље; њена рођена сестра Џинкс је мрачна звезда серије којој у најмањем случају очајнички треба психотерапија, Виктор је идеалиста ког је сопствена занесеност коштала више него што нормалан човек може да плати, Џојс је самоубеђени визионар који ниједном не успева да издржи последице својих избора, харизматична привилегована политичарка Мел се заправо повија под тежином сенке своје мајке, а Силко, који се на почетку серије чини као прости стриповски негативац, до расплета постаје један од најзанимљивијих и најсложенијих ликова серије, мада и даље неупитно морално проблематичан.
Гласовна глума је такође врхунска, захваљујући одличним глумцима од којих су се многи већ прославили и у играним филмовима и серијама – ту је и Хејли Стејнфелд („Труе Грит“, „Hawkeye“) као протагонисткиња Ви, Хари Лојд (Висерис из „Игре престола“) као Виктор, а међу свима се нарочито истиче Ела Пурнел („Белгравија“) као ментално неуравнотежена Џинкс, чији манични и магични шарм носи целу серију. Упечатљиву епизоду у серији је остварила и Мира Фурлан, којој је, нажалост, ово била и последња улога у животу.
Настасја Писарев