ММФ: У току снажан оправак економске активности у Србији

С обзиром на добро спровођење мера економске политике и добре макроекономске резултате, одлука је донета без одржавања формалног састанка Одбора ММФ-а, што је могућност која се користи када се процени да формална дискусија није потребна, саопштено је из Народне банке Србије.

Одбор је оценио да је у току снажан опоравак економске активности, који је подржан обимном и правовременом реакцијом носилаца политике и снажним преткризним растом.

По том основу, бруто домаћи производ Србије је већ у првом тромесечју 2021. надмашио преткризни ниво. ММФ сада пројектује још и већи раст од prеthodno предвиђеног раста у 2021. години и непромењен раст у 2022. години од 4,5 посто.

У извештају Фонда се наглашава значај који одржавање стабилности девизног курса динара према евру, и током пандемије, има за очување укупног потрошачког и инвестиционог поверења. Оцењено је и да је банкарски сектор добро капитализован и ликвидан, да је финансијски систем Србије здрав, о чему сведоче сви показатељи, док ће важна подршка средњорочном расту бити развој тржишта капитала и наставак динаризације.

Гувернер НБС Јоргованка Табаковић каже да је одлука о успешном завршетку првог разматрања економског програма очекивана, и истиче да смо урадили много и током 2021. године, која ће, такође, остати запамћена као пандемијска.

Кумулативно посматрано, Србија ће остварити један од најбољих резултата у Европи у погледу привредног раста.

За враћање на преткризни ниво била су потребна три тромесечја, док је након кризе из 2008. године преткризни ниво достигнут тек после четири и по године.

Број формално запослених у приватном сектору је повећан и у октобру је био за 6,4 посто изнад преткризног нивоа, чиме је постигнут највиши ниво формалне запослености у приватном сектору.

Услови финансирања и привреде и грађана и државе су у односу на почетак пандемије још повољнији.

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено је на испод 3,5%, док се путем кредитне активности наставља пуна подршку привредном расту.

Девизни курс динара према евру је стабилан, промене су на другој децимали.

Девизне резерве, које су један од најважнијих стубова садашње и будуће стабилности, знатно су веће у односу на преткризни ниво. При нивоу од 16,5 милијарди евра на крају новембра, за око 3,0 милијарде евра више су него на крају 2020, упркос пандемији.

Одбор извршних директора ММФ-а очекује да ће се с постепеном нормализацијом тражње и понуде инфлација вратити у доњу половину циљаног распона у другој половини 2022, када ће ишчезнути ефекти суше из ове године и стабилизовати се цене енергената.

Оцењује се и да је НБС започела адекватно и опрезно пооштравање монетарних услова путем управљања ликвидношћу, не мењајући ниво референтне каматне стопе.

У извештају се наводи и да су фактори актуелног кретања инфлације привремени и да су њихови индиректни ефекти ограничени, при чему НБС треба да буде спремна да реагује ако буде потребе како би инфлациона очекивања остала усидрена. Додаје се да је базна инфлација очувана унутар циљаних граница, и да су инфлациона очекивања у средњем року и даље усидрена.

За НБС су, каже гувренер Табаковић, приоритети познати - обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту.

„У суочавању са изазовима из међународног окружења, НБС наставља пажљиво да одмерава доношење сваке одлуке, а флексибилност нашег монетарног оквира, коју смо сами креирали, омогућава нам да реагујемо у најкраћем року ако би услови то захтевали”, оцењује она.

ММФ је у извештају такође оценио да је буџет за 2022. добро одмерен и да предвиђа: даље смањење фискалног дефицита на 3,0 посто БДП-а, умерен раст зарада у јавном сектору и пензија и задржавање капиталних инвестиција на високом нивоу.

Фонд сматра и да су ризици за наредни период генерално уравнотежени: с једне стране, требало би да се настави снажан опоравак економске активности захваљујући приватној потрошњи и јавним инвестицијама, а, с друге стране, ту је повећана неизвесност која проистиче од слабијег опоравка од очекиваног главних европских трговинских партнера, поремећаја у ланцима снабдевања и раста светских цена енергената.

„Средњорочни макроекономски оквир који ММФ процењује за Србију доста је добар и реалан. Оквиром је у средњем року пројектован раст у распону од 4,0 до 4,5 посто, као и одрживе јавне финансије, уз поправљање свих фискалних параметара. Пројектовано је и очување екстерне позиције земље, која је у одрживим оквирима, што је важно за одбрану од екстерних шокова, континуитет високих капиталних инвестиција, као и страних директних инвестиција, као одраз поверења у макроекономску стабилност и добре изгледе српске економије", каже гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

То значи да је једна од најважнијих међународних финансијских институција још једном препознала континуитет вођења одговорне економске политике у координацији Владе Србије и Народне банке Србије, као и да очекује наставак добрих политика, закључила је Табаковић.