Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Премијерно Мидлсекс о феномену интерсексуалности

17.11.2021. 09:25 09:26
Пише:
Фото: Промо

Представа „Мидлсекс“ Џефрија Јуџинидиса, у режији Јоване Томић, премијерно ће бити изведена у петак, 18. новембра, у 19.30 часова на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта.

То је прича о интерсекс особи која је одгајана као девојчица, да би у тинејџерском периоду уочила различитост свог тела у односу на вршњаке и надаље наставила да живи као мушкарац.

– Суочавање са својим телом, околином, породицом, идентитетом, след је у животу сваког од нас, али шта када наше тело или ум одступа од онога што околина сматра „нормалним“? Први пут, у Српском народном позоришту, одважна млада екипа проговориће о половима, суочавању са собом, страховима, те поставити питање шта је данас „нормалност“, зашто човек има потребу да сврстава ствари по одређеним нормама и неписаним правилима – најављују у овом театру.

Слојевит, духовит и оштар, роман „Мидлсекс“, који је награђен Пулицеровом наградом, кроз породичну причу грчких емиграната говори о горућој потреби сваког од нас, а то су лични избор и слобода. Како каже драматург Димитрије Коканов, који је уједно и адаптирао роман Џефрија Јуџинидиса и коме је ово четврти пројекат који ради са редитељском Јованом Томић, „Мидлсекс“ је до сада најкомплекснији облик њиховог истраживања потенцијала исповедних, монолошких и приповедних форми сценског говора. Богатство овог романа, како додаје Коканов, огледа се у томе што обухвата све културолошке промене које доноси двадесети век, од капиталистичке индустријализације Америке, преко Другог светског рата и сексуалне револуције.

- Јуџинидис овим делом у фокус поставља истраживање феномена интерсексуалности који до овог романа није био довољно заступљен у савременој књижевности. Одредницу „довољно“ користим да укажем на чињеницу да друга половина 20. века, а потом и 21. век заиста огроман простор посвећују проблемима идентитета, одређењима и именовањима и/или ограничењима, дакле што специфичнијим дефинисањима људског субјекта, а да парадоксално са таквим стремљењима, уметност очигледно не поставља проблем хермафродитизма као важан. Управо одатле треба започети говор о нашој одлуци да се бавимо овом темом - наводи Коканов.

Како каже глумица Бојана Милановић, која тумачи улогу Калиопе, ансамбл отвара тему о којој се не прича скоро уопште и која је изузетно велика и важна.

- Почевши рад на представи „Мидлсекс“ схватили смо да је ова тема комплексна и неправедно занемарена. Ово није тако ретка појава и не треба затварати очи, правити се да не постоји овај природни феномен, важно је у име ових људи проговорити, разумети их и понудити другим људима могуцност да их упознају кроз прицу Џефрија Јуџинидиса и кроз насе виђење овог дела - каже Бојана Милановић.

Глумац Бранислав Јерковић истиче да је драгоцено што је отворена тема о којој се толико мало зна.

– Отворили смо тему која нас плаши и инспирише. Драгоцено је што овде имамо ауторску групу младих, креативних, интелигентних људи на челу са Јованом Томић која се заузела да каже како је то бити „другачији“ и шта је „нормалност“ у средини и свету у коме живимо – наводи Бранислав Јерковић.

Роман „Мидлсекс“ је до сада стекао култни статус, поред тога што је награђен Пулицером, у априлу 2020. се појавила вест да је у току снимање серије по роману за ХБО. Јуџинидисов prеthodni роман „Самоубиство невиности“ такође је екранизован – по њему је снимљен култни филм „Виргин суицидес“ у режији Софије Кополе.

Поред Бојане Милановић и Бранислава Јерковића, у представи играју: Золтан Молнар, Драгиња Вогањац, Соња Исаиловић, Александар Сарапа, Тијана Марковић, Аљоша Ђидић, Димитрије Аранђеловић, Вукашин Ранђеловић и Миа Симоновић. Аутор сценографије представе је Јасмина Холбус, док костиме потписује Маја Мирковић. Музику је компоновао Лука Мејџор, а за сценски покрет је био задужен Игор Коруга. Представа се ради у копродукцији са Омладинском престоницом Европе Нови Сад (ОПЕНС).

Н. П-ј.

Пише:
Пошаљите коментар