ИЗ АРХИВА ГРАДА Од гостионице до основне и музичке школе

Према забелешкама две једноспратне куће, с широким ајнфорт улазом, воде се под кућним бројем 9. У једном објекту је некад била смештена чувена кафана „Код фазана“, а у другој Римокатоличка основна школа. Зграда је све до 1927. године била партерна кућа, а онда је,  по пројекту чувеног новосадског градитеља Нандора Цоцека, надограђена за један спрат.

- У сачуваној архивској грађи и периодици кафана “Код фазана” се први пут помиње 1822. године када је због њене пљачке ухапшен Јозеф Бергер - каже директор Историјског архива града Петар Ђурђев додајући да се данашња Његошева улица у 18. и 19. веку звала Фазанска или Фазанова улица тако да је вероватно по називу улице и гостионица понела име. - На основу уговра о издавању под закуп кафане “Код фазана”, или како се другачије звала “Фазандл”, из 1825. године познато је да је њен власник био Петер Блау, а закупац Јозеф Блум. Знамо да је у њој 1828. године постојало позориште, које се налазило у приземљу левог крила зграде Музичке школе “Исидор Бајић”, а које је водио варошки благајник, позоришни радник и драмски писац Константин Поповић Комораш.

Ђурђев каже да се не зна тачно шта се догодило са гостионицом “Код фазана” током бомбардовања Новог Сада 12. јуна 1849. године, али постоје информације да је зграда страдала током паљбе и пљачке војника вршиоца дужности председника Мађарске у то време Лајоша Кошута.

- У пролећа 1871. године представништво Римокатоличке црквене општине образовање девојчица поверило је калуђерицама, о чему су известили католичког надбискупа Лаупта Хајналда, који им је обећао да ће приложи 10.000 форинти како би се уредила калуђерска школа - каже Ђурђев. - Римокатоличка црквена општина је 14. марта 1873. године, за 21.000 форинти, купила кућу за женску школу. После дугог сакупљања новца и решавња бројних правних питања у пролеће 1878. године, нова зграда је била готова и калуђерице су 4. августа 1878. године започеле наставу. Нажалост, купљена зграда је била она где се налазила чувена гостионице “Код фазана” која је због тога престала с радом.

Кафанске туче ни у оно време нису биле реткост, а ни гостионица “Код фазана” није се по томе разликовала, пошто се са сигурношћу зна да је било  ексцесних ситуација што је чак забележено у документу из 1836. године. Тада је покренута истрага поводом оптужбе против бележника Краљевског судбеног стола, Дамјана Каулиција, оптуженог за изазивање нереда и туче у крчми „Код фазана”. Према тим информацијама Каулицје је у пијаном стању, нанео физичке повреде заповеднику страже Илији Павловићу о чему је мишљење дао и градски фишкал Илија Стојановић.

Према речима Петра Ђурђева битна промена у раду школе догодила се крајем Првог светског рата када су све вероисповедне основне школе укинуте Уредбом Просветног одсека Управе за Банат, Бачку и Барању и замењене одељењима на матерњем језику ученика, док су верску наставу држали вероучитељи. Тако је од некадашње Клостерске (манастирске) римокатоличке женске школе у Његошевој улици оформљена основна школа која је понела име “Краљица Марија”. Током окупације, звала Мађарска краљевска основна женска школа и била је у Улици грофа Андрашија. Ђурђев појашњава да је након Другог светског рата уследила је деценија брзих и честих промена станара ових објеката. По окончању рата школа је добила назив Државна основна школа „Краљица Марија”

- Школске 1945/46. године Државна основна школа „Краљица Марија” је имала је четири разреда, а виши разреди претворени су у Шумску школу. Привремено 1946. и 1947. године радила је у згради Основне школе “Др Светозар Милетић”, јер је зграда у Његошевој улици 9 била заузета за непотпуну гимназију коју је Градски народни одбор Новог Сада основао је 13. септембра 1945.године – појашњава наш саговорник. -  Године 1946. основна школа понела је име Државна основна школа „Петар Петровић Његош„, потом у Државна основна школа број 14. Бивше основне школе број 14 и број 15, спојене су у новембру 1948. године у Државну основу школу број 13. (налазила се у Улици хероја Светозара Марковића 1, а касније је пресељена у Улицу владике Платона 2). Директор  Музичке школе “Исидор Бајић”, Душан Стулар, успео је 1953. године да обезбеди простор за рад музичке школе у згради некадашњег Католичког клостера у Његошевој 9, где се и данас налази.

С. Ковач