Падавине до 2060. мање за 7,8 одсто него 1990-их, Србија све топлија

Како је објашњено, глобално загревање ће проузроковати велике промене у вредностима различитих климатских варијабли, као што су количина падавина, температура ваздуха, релативна влажност ваздуха и инсолације.

Националне стратегије, службена комуникација са УНФЧЦ-ом и постојећи оквир политике Владе Србије потврдили су да су сектор пољопривреде и водни ресурси међу најугроженијима због климатских промена у Србији.

Поводом глобалног загревања и лоше климатске прогнозе за нашу земљу, Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) и Европска банка за обнову и развој (ЕРБД) одржале су онлајн радионицу под називом "Утицај климатских промена на пољопривреду и водне ресурсе у Републици Србији".

На скупу су експерти ФАО-а презентовали и објаснили историјске трендове промена климатских варијабли, као и пројекције за следећих неколико деценија, које су описане у Атласу, израђеном у оквиру пројекта "Подршка развоју стратегије наводњавања у Србији", који је ова организација реализовала уз подршку ЕРБД-а.

Специјалиста ФАО за геопросторне и климатске промене, Талес де Олвил (Haullеvillе) рекао је на презентацији да високе температуре изазване глобалним загревањем у Србији изазивају све већи број сушних дана и тропских ноћи, што се умногоме одржава на усеве и вегетацију, а самим тим и на читав пољопривредни сектор.

"Србија је све топлија у просеку се температура повећа од 0,29 до 0,48 степена целзијуса по деценији, а максимално повећање иде до 0,82 степена целзијуса", навео је он и додао да повећање температуре утичу на то да су зиме све блаже са малом количином падавина.

Када је реч о падавинама прогноза је да ће се због високих температура до 2060. године количина падавина смањити за око 14 милиметара по декади, што је 7,8 одсто мање у односу на 90-е године.

Специјалиста ФАО за природне ресурсе и управљање животном средином Виктоар де Вевер навела је да су према оваквим подацима најрањивији сектор пољопривреда и вода, које је све мање због испарења и мање падавина.

Објаснила је да су потребе за водом све веће и да трпи пољопривреда јер је земља сува, усеви расту спорије, биљке преживљавају топли стрес, а и померају се периоди сејања и клијања биљака.

Осврнула се на то да због високих температура, такође се повећава емисија штетних гасова, али је указала на план да се у Србији до 2050. број емисије штетних гасова смањи за 80 одсто, како би 2070. наша земља била неутрална по питању загађења.

Вевер је рекла да недостатак падавина и промена температуре утиче и на штеточине и болести које нападају биљке те додала да се тако, због блажих и краћих зима, у Србији појавила азијска мрамораста буба која напада парадајз, јабуку и грожђе.

Последице глобалног загревања на пољопривреду и флору у Србији, како је речено на радионици, могу се спречити и ублажити уколико се предузму мере за адаптацију и и изградњу капацитета за чување воде.

Уколико се вода од отопљеног снега и падавина чува током целе године за сушне периоде ниво проблема изазваних високим температурама би се свео на минимум.

Стручњак ФАО за економске планове Стив Гос објаснио је да задржавање и складиштење воде изискује одређене трошкове и истакао су да климатске промене део наше садашњости, тако да се улагања у спречавање њихових последица морају што пре реализовати како у свету, тако и у Србији.

"Инвестиција и дизајнирање система који ће нам омогућити задржавање воде је најважнија у наредних 20-30 година", казао је он.

Како би се обезбедила сигурна будућност у нашој земљи, говорници су се сложили да је неопходно да се што пре нађе начин да се задржава вода коју "добијамо са неба".