Padavine do 2060. manje za 7,8 odsto nego 1990-ih, Srbija sve toplija

Kako je objašnjeno, globalno zagrevanje će prouzrokovati velike promene u vrednostima različitih klimatskih varijabli, kao što su količina padavina, temperatura vazduha, relativna vlažnost vazduha i insolacije.

Nacionalne strategije, službena komunikacija sa UNFČC-om i postojeći okvir politike Vlade Srbije potvrdili su da su sektor poljoprivrede i vodni resursi među najugroženijima zbog klimatskih promena u Srbiji.

Povodom globalnog zagrevanja i loše klimatske prognoze za našu zemlju, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (ERBD) održale su onlajn radionicu pod nazivom "Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i vodne resurse u Republici Srbiji".

Na skupu su eksperti FAO-a prezentovali i objasnili istorijske trendove promena klimatskih varijabli, kao i projekcije za sledećih nekoliko decenija, koje su opisane u Atlasu, izrađenom u okviru projekta "Podrška razvoju strategije navodnjavanja u Srbiji", koji je ova organizacija realizovala uz podršku ERBD-a.

Specijalista FAO za geoprostorne i klimatske promene, Tales de Olvil (Haulleville) rekao je na prezentaciji da visoke temperature izazvane globalnim zagrevanjem u Srbiji izazivaju sve veći broj sušnih dana i tropskih noći, što se umnogome održava na useve i vegetaciju, a samim tim i na čitav poljoprivredni sektor.

"Srbija je sve toplija u proseku se temperatura poveća od 0,29 do 0,48 stepena celzijusa po deceniji, a maksimalno povećanje ide do 0,82 stepena celzijusa", naveo je on i dodao da povećanje temperature utiču na to da su zime sve blaže sa malom količinom padavina.

Kada je reč o padavinama prognoza je da će se zbog visokih temperatura do 2060. godine količina padavina smanjiti za oko 14 milimetara po dekadi, što je 7,8 odsto manje u odnosu na 90-e godine.

Specijalista FAO za prirodne resurse i upravljanje životnom sredinom Viktoar de Vever navela je da su prema ovakvim podacima najranjiviji sektor poljoprivreda i voda, koje je sve manje zbog isparenja i manje padavina.

Objasnila je da su potrebe za vodom sve veće i da trpi poljoprivreda jer je zemlja suva, usevi rastu sporije, biljke preživljavaju topli stres, a i pomeraju se periodi sejanja i klijanja biljaka.

Osvrnula se na to da zbog visokih temperatura, takođe se povećava emisija štetnih gasova, ali je ukazala na plan da se u Srbiji do 2050. broj emisije štetnih gasova smanji za 80 odsto, kako bi 2070. naša zemlja bila neutralna po pitanju zagađenja.

Vever je rekla da nedostatak padavina i promena temperature utiče i na štetočine i bolesti koje napadaju biljke te dodala da se tako, zbog blažih i kraćih zima, u Srbiji pojavila azijska mramorasta buba koja napada paradajz, jabuku i grožđe.

Posledice globalnog zagrevanja na poljoprivredu i floru u Srbiji, kako je rečeno na radionici, mogu se sprečiti i ublažiti ukoliko se preduzmu mere za adaptaciju i i izgradnju kapaciteta za čuvanje vode.

Ukoliko se voda od otopljenog snega i padavina čuva tokom cele godine za sušne periode nivo problema izazvanih visokim temperaturama bi se sveo na minimum.

Stručnjak FAO za ekonomske planove Stiv Gos objasnio je da zadržavanje i skladištenje vode iziskuje određene troškove i istakao su da klimatske promene deo naše sadašnjosti, tako da se ulaganja u sprečavanje njihovih posledica moraju što pre realizovati kako u svetu, tako i u Srbiji.

"Investicija i dizajniranje sistema koji će nam omogućiti zadržavanje vode je najvažnija u narednih 20-30 godina", kazao je on.

Kako bi se obezbedila sigurna budućnost u našoj zemlji, govornici su se složili da je neophodno da se što pre nađe način da se zadržava voda koju "dobijamo sa neba".