Табаковић: Очекујемо раст извоза од преко 20 посто

Гувернер је на представљању августовског Извештаја о инфлацији навела да од почетка године српску економију карактерише знатно поправљање спољне неравнотеже.

"Након што је прошле године смањен за више од једне трећине, текући дефицит је од почетка ове године наставио да се смањује и у првој половини године износио је свега 1,8 посто бруто домаћег производа", рекла је Табаковић.

Имајући у виду таква кретања, НБС је, према њеним речима, ревидирала пројекцију текућег дефицита за ову годину са 4,6 процената на 4,0 одсто бруто домаћег производа, при чему резултат у првој половини године показује да је могућ и бољи исход.

Нагласила је такође да је у Србији настављен снажан прилив страних директних инвестиција, који је у првих шест месеци износио 1,73 милијарде евра, а када се томе додају и подаци за јул и прву декаду августа, онда прилив СДИ од почетка године износи готово 2,2 милијарде евра.

У односу на прошту годину, прилив СДИ је, каже Табаковић, од јануара до краја јула повећан за 30 посто.

Гувернер је додала да су девизне резерве, које су расле и током пандемијске 2020, од почетка ове године до краја јула достигл рекордних 14,6 милијарди евра.

"Од тога, 1,8 милијарди евра односи се на 36,7 тона злата које имамо у својим трезорима. Наглашавам, у својим трезорима, јер смо током prеthodnih месеци успели да и последње преостале количине злата у иностранству вратимо у земљу", рекла је Табаковић.

Истакла је да повољнија кретања од очекиваних бележимо и у јавним финансијама, где је буџетски дефицит у првој половини године био знатно мањи од пројектованог и износио 1,4 посто БДП-а.

"Такав резултат оставља простор за раст капиталних инвестиција државе, које су за првих шест месеци повећане за близу 15 процената, док би њихов пројектовани ниво на нивоу године могао да премаши 7,0 одсто бруто домаћег производа", додала је гувернер.

Таква кретања у буџету, оценила је Табаковић, указују на то да ће јавни дуг сигурно остати испод мастишког критеријума од 60 процената БДП-а.

Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима у Србији не само да није повећано током пандемије, већ је додатно смањено и тренутно износи 3,6 посто, изјавила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић на презентацији августовског Извештаја о инфлацији.

Подсетвши да НБС, за разлику од појединих централних банака у региону, није повећавала референтну камату, Табаковић је оценила да су повољни услови задуживања на домаћем тржишту наставили да подстичу кредитну активност, уз даљи раст учешћа динарских кредита у укупним кредитима.

"На раст кредитирања указује износ новоодобрених кредита привреди и становништву, који је током шест месеци ове године био на нивоу из истог периода 2019, док је у односу на прву половину 2020. године већи за четвртину", рекла је гувернер.

Прецизирала је да је референтна каматна стопа задржана на нивоу од 1,0 посто, што је, како наглашава, њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације, и за 1,25 процентних поена нижи у односу на ниво на којем је била пре избијања пандемије.

"Захваљујући ценовној и финансијској стабилности, у чијој основи је и релативна стабилност девизног курса, очувано је поверење у домаћи финансијски систем, о чему сведочи динарска штедња становништва која је премашила ниво од 100 милијарди динара, чиме додатно доприносимо процесу динаризације у Србији", навела је она.

Посебно је апострофирала укључивање динарских државних обвезница у реномирани индекс ЈП Морган 30. јуна.

"Након укључивања у овај индекс, захваљујући ширењу базе страних инвеститора који улажу у динарске државне обвезнице, приноси на седмогодишњу, 10-годишњу и 12-годишњу динарску обвезницу Републике Србије на секундарном тржишту смањени су током јула за око 30 базних поена", рекла је Табаковић.

По том основу, каже, у наредном периоду може се очекивати додатно смањење трошкова сервисирања јавног дуга, а тиме и нижа цена задуживања приватног сектора.

Табаковић је на крају поручила да ће приоритет монетарне политике НБС у наредном периоду остати очување постигнуте ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем привредном расту и стварању повољног инвестиционог амбијента.