Tabaković: Očekujemo rast izvoza od preko 20 posto

Guverner je na predstavljanju avgustovskog Izveštaja o inflaciji navela da od početka godine srpsku ekonomiju karakteriše znatno popravljanje spoljne neravnoteže.

"Nakon što je prošle godine smanjen za više od jedne trećine, tekući deficit je od početka ove godine nastavio da se smanjuje i u prvoj polovini godine iznosio je svega 1,8 posto bruto domaćeg proizvoda", rekla je Tabaković.

Imajući u vidu takva kretanja, NBS je, prema njenim rečima, revidirala projekciju tekućeg deficita za ovu godinu sa 4,6 procenata na 4,0 odsto bruto domaćeg proizvoda, pri čemu rezultat u prvoj polovini godine pokazuje da je moguć i bolji ishod.

Naglasila je takođe da je u Srbiji nastavljen snažan priliv stranih direktnih investicija, koji je u prvih šest meseci iznosio 1,73 milijarde evra, a kada se tome dodaju i podaci za jul i prvu dekadu avgusta, onda priliv SDI od početka godine iznosi gotovo 2,2 milijarde evra.

U odnosu na proštu godinu, priliv SDI je, kaže Tabaković, od januara do kraja jula povećan za 30 posto.

Guverner je dodala da su devizne rezerve, koje su rasle i tokom pandemijske 2020, od početka ove godine do kraja jula dostigl rekordnih 14,6 milijardi evra.

"Od toga, 1,8 milijardi evra odnosi se na 36,7 tona zlata koje imamo u svojim trezorima. Naglašavam, u svojim trezorima, jer smo tokom prethodnih meseci uspeli da i poslednje preostale količine zlata u inostranstvu vratimo u zemlju", rekla je Tabaković.

Istakla je da povoljnija kretanja od očekivanih beležimo i u javnim finansijama, gde je budžetski deficit u prvoj polovini godine bio znatno manji od projektovanog i iznosio 1,4 posto BDP-a.

"Takav rezultat ostavlja prostor za rast kapitalnih investicija države, koje su za prvih šest meseci povećane za blizu 15 procenata, dok bi njihov projektovani nivo na nivou godine mogao da premaši 7,0 odsto bruto domaćeg proizvoda", dodala je guverner.

Takva kretanja u budžetu, ocenila je Tabaković, ukazuju na to da će javni dug sigurno ostati ispod mastiškog kriterijuma od 60 procenata BDP-a.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima u Srbiji ne samo da nije povećano tokom pandemije, već je dodatno smanjeno i trenutno iznosi 3,6 posto, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji avgustovskog Izveštaja o inflaciji.

Podsetvši da NBS, za razliku od pojedinih centralnih banaka u regionu, nije povećavala referentnu kamatu, Tabaković je ocenila da su povoljni uslovi zaduživanja na domaćem tržištu nastavili da podstiču kreditnu aktivnost, uz dalji rast učešća dinarskih kredita u ukupnim kreditima.

"Na rast kreditiranja ukazuje iznos novoodobrenih kredita privredi i stanovništvu, koji je tokom šest meseci ove godine bio na nivou iz istog perioda 2019, dok je u odnosu na prvu polovinu 2020. godine veći za četvrtinu", rekla je guverner.

Precizirala je da je referentna kamatna stopa zadržana na nivou od 1,0 posto, što je, kako naglašava, njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, i za 1,25 procentnih poena niži u odnosu na nivo na kojem je bila pre izbijanja pandemije.

"Zahvaljujući cenovnoj i finansijskoj stabilnosti, u čijoj osnovi je i relativna stabilnost deviznog kursa, očuvano je poverenje u domaći finansijski sistem, o čemu svedoči dinarska štednja stanovništva koja je premašila nivo od 100 milijardi dinara, čime dodatno doprinosimo procesu dinarizacije u Srbiji", navela je ona.

Posebno je apostrofirala uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani indeks JP Morgan 30. juna.

"Nakon uključivanja u ovaj indeks, zahvaljujući širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske državne obveznice, prinosi na sedmogodišnju, 10-godišnju i 12-godišnju dinarsku obveznicu Republike Srbije na sekundarnom tržištu smanjeni su tokom jula za oko 30 baznih poena", rekla je Tabaković.

Po tom osnovu, kaže, u narednom periodu može se očekivati dodatno smanjenje troškova servisiranja javnog duga, a time i niža cena zaduživanja privatnog sektora.

Tabaković je na kraju poručila da će prioritet monetarne politike NBS u narednom periodu ostati očuvanje postignute cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem privrednom rastu i stvaranju povoljnog investicionog ambijenta.