Мићовић: Гориво поскупело због веће цене нафте у свету

"Цена нафте је практично удвостручена од Нове године до данас и то је морало да се одрази и на цену горива на свим бензинским станицама. То је сасвим супротан тренд од онога који смо имали прошле године у време епидемије, јер овогодишње повећање од око 25 динара одговара прошлогодишњем смањењу цена", истиче Мићовић у изјави за Танјуг.



Према подацима Удружења нафтних компанија Србије лане је сирова нафта у просеку коштала 43,26 долара по барелу а ове године 66, 53 долара.



Прошле године нафта је била најјефтинија 21. априла када је коштала 19,33 долара по барелу а ове године највише је коштала 5. јула - 77,16 долара по барелу.



Када је реч о промени малопродајних цена у првих седам месеци ове године, 4. јануара је европремијум БМБ 95 коштао 134,39 динара по литру а 2. августа 161,02, дакле 26,64 динара или 19,8 одсто више.



Евродизел је 4. јануара коштао 142,48 динара по литру а 2. августа 163,10, односно 20,62 динара или 14,5 одсто више.



Аутогас ТНГ је 4. јануара продаван по 76,38 динара по литру, а 2. августа по 85,62 одсто што је за 9,24 динара или 12,1 одсто више.



У истом периоду, цена нафте је повећана за 21,38 долара или 42 одсто, пошто је 4. јануара барел коштао 51,03 долара а 2. августа 72,41.



На питање да ли се и у наредним месецима може очекивати наставак поскупљења горива или смиривање цена, Мићовић каже да то у овом тренутку не може поуздано да се процени, јер се не може са сигурношћу предвидети како ће се даље кретати економија, што ће пре свега зависити од изласка из ковид ситуације.



"Даља цена нафте, а тиме и горива, зависиће од тога колико брзо економија буде излазила из ковид кризе и колико брзо произвођачи сирове нафте буду могли да задовоље нараслу потрошњу и потражњу за нафтом. На то питање данас нико нема поуздан одговор, јер и када питате највеће светске умове који дуго прате ову област, једни кажу да цена нафте до краја године неће бити већа од 80 долара по барелу, а други пак наводе да ће бити далеко изнад 100 долара, што је огроман распон", истиче саговорник Тајнуга.



Колико је ситуација непредвидива показују и чињенице да пандемија у једном тренутку узрокује експлозију потрошње, а већ у неком следећем, може да доведе до огромног пада.



Иначе, како наводи Мићовиц, Србија је за првих шест месеци ове године забележила раст потрошње горива у односу на исти период 2019. дакле пре ковида, што није случај у свим земљама.



Осим што се питају зашто је гориво поскупело, возачи у Србији се питају и зашто је оно скупље него у неким земљама нашег окружења, као што су Босна и Херцеговина и Северна Македонија.



Према речима саговорника Танјуга, разлика у малопродајној цени последица је политике акцизног опорезивања коју креирају саме државе.



"Када поредимо малопродајне цене у различитим земљама онда морамо да знамо да ова цена има два сегмента, где је један онај који одређују нафтне компаније и други чине државне дажбине. У Србији 55 одсто цене износе државне дажбине, па ако литар горива кошта 160 динара онда су државне дажбине око 85 динара и оне заправо стварају ту разлику између појединих земаља", објашњава Мицовић.



Додаје да када се из цена горива у Македонији, Босни и Херцеговини, Црној Гори одстрани део који се односи на државне дажбине, види се да су компанијске цене прилично уједначене.



"Када бисмо на српске компанијске цене применили босанске дажбине имали бисмо цену горива као и у БиХ", наглашава Томислав Мићовић.



Осим акцизе и ПДВ-а, у Србији се на гориво плаћа још неколико накнада. Тако су од 161,09 динара колико је 2. августа коштао литар бензина, на цену нафтне компаније отпадала 73,65 динара, на накнаду за обавезне резерве 2,60, накнаду за унапређење енергетске ефикасности 0,15, на акцизу 57,84 а на порез на додату вредност 26,85 динара.



(Крај) рма/