Mićović: Gorivo poskupelo zbog veće cene nafte u svetu
BEOGRAD: Cene goriva u Srbiji, kao i u celom svetu, poslednjih meseci su povećane, zato što je poskupela nafta kao sirovina za njihovu proizvodnju, kaže generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
"Cena nafte je praktično udvostručena od Nove godine do danas i to je moralo da se odrazi i na cenu goriva na svim benzinskim stanicama. To je sasvim suprotan trend od onoga koji smo imali prošle godine u vreme epidemije, jer ovogodišnje povećanje od oko 25 dinara odgovara prošlogodišnjem smanjenju cena", ističe Mićović u izjavi za Tanjug.
Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije lane je sirova nafta u proseku koštala 43,26 dolara po barelu a ove godine 66, 53 dolara.
Prošle godine nafta je bila najjeftinija 21. aprila kada je koštala 19,33 dolara po barelu a ove godine najviše je koštala 5. jula - 77,16 dolara po barelu.
Kada je reč o promeni maloprodajnih cena u prvih sedam meseci ove godine, 4. januara je evropremijum BMB 95 koštao 134,39 dinara po litru a 2. avgusta 161,02, dakle 26,64 dinara ili 19,8 odsto više.
Evrodizel je 4. januara koštao 142,48 dinara po litru a 2. avgusta 163,10, odnosno 20,62 dinara ili 14,5 odsto više.
Autogas TNG je 4. januara prodavan po 76,38 dinara po litru, a 2. avgusta po 85,62 odsto što je za 9,24 dinara ili 12,1 odsto više.
U istom periodu, cena nafte je povećana za 21,38 dolara ili 42 odsto, pošto je 4. januara barel koštao 51,03 dolara a 2. avgusta 72,41.
Na pitanje da li se i u narednim mesecima može očekivati nastavak poskupljenja goriva ili smirivanje cena, Mićović kaže da to u ovom trenutku ne može pouzdano da se proceni, jer se ne može sa sigurnošću predvideti kako će se dalje kretati ekonomija, što će pre svega zavisiti od izlaska iz kovid situacije.
"Dalja cena nafte, a time i goriva, zavisiće od toga koliko brzo ekonomija bude izlazila iz kovid krize i koliko brzo proizvođači sirove nafte budu mogli da zadovolje naraslu potrošnju i potražnju za naftom. Na to pitanje danas niko nema pouzdan odgovor, jer i kada pitate najveće svetske umove koji dugo prate ovu oblast, jedni kažu da cena nafte do kraja godine neće biti veća od 80 dolara po barelu, a drugi pak navode da će biti daleko iznad 100 dolara, što je ogroman raspon", ističe sagovornik Tajnuga.
Koliko je situacija nepredvidiva pokazuju i činjenice da pandemija u jednom trenutku uzrokuje eksploziju potrošnje, a već u nekom sledećem, može da dovede do ogromnog pada.
Inače, kako navodi Mićovic, Srbija je za prvih šest meseci ove godine zabeležila rast potrošnje goriva u odnosu na isti period 2019. dakle pre kovida, što nije slučaj u svim zemljama.
Osim što se pitaju zašto je gorivo poskupelo, vozači u Srbiji se pitaju i zašto je ono skuplje nego u nekim zemljama našeg okruženja, kao što su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija.
Prema rečima sagovornika Tanjuga, razlika u maloprodajnoj ceni posledica je politike akciznog oporezivanja koju kreiraju same države.
"Kada poredimo maloprodajne cene u različitim zemljama onda moramo da znamo da ova cena ima dva segmenta, gde je jedan onaj koji određuju naftne kompanije i drugi čine državne dažbine. U Srbiji 55 odsto cene iznose državne dažbine, pa ako litar goriva košta 160 dinara onda su državne dažbine oko 85 dinara i one zapravo stvaraju tu razliku između pojedinih zemalja", objašnjava Micović.
Dodaje da kada se iz cena goriva u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori odstrani deo koji se odnosi na državne dažbine, vidi se da su kompanijske cene prilično ujednačene.
"Kada bismo na srpske kompanijske cene primenili bosanske dažbine imali bismo cenu goriva kao i u BiH", naglašava Tomislav Mićović.
Osim akcize i PDV-a, u Srbiji se na gorivo plaća još nekoliko naknada. Tako su od 161,09 dinara koliko je 2. avgusta koštao litar benzina, na cenu naftne kompanije otpadala 73,65 dinara, na naknadu za obavezne rezerve 2,60, naknadu za unapređenje energetske efikasnosti 0,15, na akcizu 57,84 a na porez na dodatu vrednost 26,85 dinara.
(Kraj) rma/