Две трећине града под зеленилом

Укупан проценат зелених површина покрива чак 67 одсто, захваћених Географским информационим системом (ГИС), са обухватом Генералног урбанистичког плана Новог Сада и грађевинских подручја насељених места.

По речима чланице  Градског већа за имовину и имовинско – правне односе, заштиту животне  средине, одрживи развој и енергетску ефикасност Мире Раденовић дефинисани су и типови јавних зелених површина попут паркова, броковског зеленила, дрвореда и слично, а снимљено зеленило је подељено на високу, средњу и ниску вегетацију, чиме је омогућен увид у тренутно стање зеленила у Новом Саду.  

- Тако можемо рећи да доминира ниско растиње, односно траве, које покривају површину од 30 одсто, висока вегетација, коју чини дрвеће, заузима 23 одсто простора, док жбуње имамо на 14 одсто површине, у виду средње вегетације – објашњава Мира Раденовић. - Проценат високе вегетације је оно на чему треба да порадимо, а Град је преузео све потребне кораке да се то и оствари садњом садница дрвећа, јер је оно даје највише бенефита за здраву животну средину. За утврђивање процента високе вегетације коришћени су снимци из авиона (орто - фото снимци), када се заправо рачуна површина крошње, а то и јесте оно што је битно. Зелене површине се врло често посматрају само на тлу, а заправо је битно знати да једно стабло, иако можда на тротару има јако малу „зелену површину”, својом крошњом вишеструко доприноси животној средини на тој микролокацији. Тако на пример неки делови града можда немају довољно травнатих зелених површина, али имају доста добар проценат високог зеленила, те се не може рећи да нису озелењени.

Како каже, Град је обезбедио израду ГИС – а, а циљ пројекта је формирање информационе основе, путем које ће се пратити трендови и активности који се односе на уређење, одржавање и унапређење зелених површина.

- То је само први корак у формирању Катастра зеленила који је препознат као важан инструмент за заштиту животне средине, спречавање њеног уништавања и стварње могућности за одрживу валоризацију постојећих, као и планирања нових зелених површина – рекла је наша саговорница. - Оно што предстоји у наредном периоду је пуњење базе кроз уношење обавезних параметара за сваку врсту јавног зеленила, обезбеђујући тако увид и праћење стања, уз могућност измене и допуне задатих параметара.

По речима Мире Раденовић, Катастар зеленила Новог Сада ће дати бројне могућности, као што су увид у стање зелених површина, ефикасније планирање и контрола радова на њиховом одржавању, планирање нових садница и разних активности на заштићеним врстама, као и планирање и контролу новца који се издваја за животну средину. Савремено и ефикасно управљање зеленим површинама захтева тачне информације о њима, њиховом садржају и активностима које се обављају.

- Зато ће Катастар зеленила Града представљати један „жив“ систем који ће се стално мењати у допуњавати у складу са стањем на терену – објашњава Раденовић. - Кроз праћење трендова и активности на одржавању и унапређењу, одржаће се валоризација постојећих зелених површина. Катастар представља основ за успешно планирање нових зелених површина, јер добро планирано и очувано зеленило представља једно од највећих богатстава сваког урбаног места.

Према њеним речима, формирање базе података за Катастар зеленила Новог Сада биће започето пилот пројектом, те ће се кроз уношење обавезних параметара за сваку врсту јавног зеленила на подручју Лимана И и II дати смернице и дефинисати методологија за даљи рад. Одржани су и бројни радни састанци, обуке и консултације између представника установа које су учествовале у изради ГИС - а, како би финални производ био што функционалнији и ефикаснији.

- Нови Сад води активну политику заштите животне средине и у свим пословима настоји да се води принципима одрживог развоја и унапређења стања животне средине – казала је наша саговорница. - Велика пажња се поклања очувању и унапређењу зеленила на територији Града, с обзиром на то колико оно позитивно утиче на здравље грађана и има централну улогу у одрживом развоју градова. Поред ублажавања екстремних климатских услова и смањења утицаја различитих извора загађења, не смемо заборавити да зелени урбани простори, поред еколошких имају социјалне и економске бенефите.

Кроз цео поступак израде „платформе” будућег Катастара зеленила, поред представника из Градске управе за заштиту животне средине, учешће су узели и представници Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције, ЈКП ‘’Градско зеленило’’, ЈП ‘’Урбанизам’’ и ЈКП ‘’Информатика’’. Учесници израде су били и представници Савета Градоначелника Града Новог Сада за пружање стручне помоћи у предузимању активности у озелењавању и пошумљавању градских површина, превасходно урбаних целина.

И. Бакмаз