Dve trećine grada pod zelenilom

Ukupan procenat zelenih površina pokriva čak 67 odsto, zahvaćenih Geografskim informacionim sistemom (GIS), sa obuhvatom Generalnog urbanističkog plana Novog Sada i građevinskih područja naseljenih mesta.

Po rečima članice  Gradskog veća za imovinu i imovinsko – pravne odnose, zaštitu životne  sredine, održivi razvoj i energetsku efikasnost Mire Radenović definisani su i tipovi javnih zelenih površina poput parkova, brokovskog zelenila, drvoreda i slično, a snimljeno zelenilo je podeljeno na visoku, srednju i nisku vegetaciju, čime je omogućen uvid u trenutno stanje zelenila u Novom Sadu.  

- Tako možemo reći da dominira nisko rastinje, odnosno trave, koje pokrivaju površinu od 30 odsto, visoka vegetacija, koju čini drveće, zauzima 23 odsto prostora, dok žbunje imamo na 14 odsto površine, u vidu srednje vegetacije – objašnjava Mira Radenović. - Procenat visoke vegetacije je ono na čemu treba da poradimo, a Grad je preuzeo sve potrebne korake da se to i ostvari sadnjom sadnica drveća, jer je ono daje najviše benefita za zdravu životnu sredinu. Za utvrđivanje procenta visoke vegetacije korišćeni su snimci iz aviona (orto - foto snimci), kada se zapravo računa površina krošnje, a to i jeste ono što je bitno. Zelene površine se vrlo često posmatraju samo na tlu, a zapravo je bitno znati da jedno stablo, iako možda na trotaru ima jako malu „zelenu površinu”, svojom krošnjom višestruko doprinosi životnoj sredini na toj mikrolokaciji. Tako na primer neki delovi grada možda nemaju dovoljno travnatih zelenih površina, ali imaju dosta dobar procenat visokog zelenila, te se ne može reći da nisu ozelenjeni.

Kako kaže, Grad je obezbedio izradu GIS – a, a cilj projekta je formiranje informacione osnove, putem koje će se pratiti trendovi i aktivnosti koji se odnose na uređenje, održavanje i unapređenje zelenih površina.

- To je samo prvi korak u formiranju Katastra zelenila koji je prepoznat kao važan instrument za zaštitu životne sredine, sprečavanje njenog uništavanja i stvarnje mogućnosti za održivu valorizaciju postojećih, kao i planiranja novih zelenih površina – rekla je naša sagovornica. - Ono što predstoji u narednom periodu je punjenje baze kroz unošenje obaveznih parametara za svaku vrstu javnog zelenila, obezbeđujući tako uvid i praćenje stanja, uz mogućnost izmene i dopune zadatih parametara.

Po rečima Mire Radenović, Katastar zelenila Novog Sada će dati brojne mogućnosti, kao što su uvid u stanje zelenih površina, efikasnije planiranje i kontrola radova na njihovom održavanju, planiranje novih sadnica i raznih aktivnosti na zaštićenim vrstama, kao i planiranje i kontrolu novca koji se izdvaja za životnu sredinu. Savremeno i efikasno upravljanje zelenim površinama zahteva tačne informacije o njima, njihovom sadržaju i aktivnostima koje se obavljaju.

- Zato će Katastar zelenila Grada predstavljati jedan „živ“ sistem koji će se stalno menjati u dopunjavati u skladu sa stanjem na terenu – objašnjava Radenović. - Kroz praćenje trendova i aktivnosti na održavanju i unapređenju, održaće se valorizacija postojećih zelenih površina. Katastar predstavlja osnov za uspešno planiranje novih zelenih površina, jer dobro planirano i očuvano zelenilo predstavlja jedno od najvećih bogatstava svakog urbanog mesta.

Prema njenim rečima, formiranje baze podataka za Katastar zelenila Novog Sada biće započeto pilot projektom, te će se kroz unošenje obaveznih parametara za svaku vrstu javnog zelenila na području Limana I i II dati smernice i definisati metodologija za dalji rad. Održani su i brojni radni sastanci, obuke i konsultacije između predstavnika ustanova koje su učestvovale u izradi GIS - a, kako bi finalni proizvod bio što funkcionalniji i efikasniji.

- Novi Sad vodi aktivnu politiku zaštite životne sredine i u svim poslovima nastoji da se vodi principima održivog razvoja i unapređenja stanja životne sredine – kazala je naša sagovornica. - Velika pažnja se poklanja očuvanju i unapređenju zelenila na teritoriji Grada, s obzirom na to koliko ono pozitivno utiče na zdravlje građana i ima centralnu ulogu u održivom razvoju gradova. Pored ublažavanja ekstremnih klimatskih uslova i smanjenja uticaja različitih izvora zagađenja, ne smemo zaboraviti da zeleni urbani prostori, pored ekoloških imaju socijalne i ekonomske benefite.

Kroz ceo postupak izrade „platforme” budućeg Katastara zelenila, pored predstavnika iz Gradske uprave za zaštitu životne sredine, učešće su uzeli i predstavnici Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije, JKP ‘’Gradsko zelenilo’’, JP ‘’Urbanizam’’ i JKP ‘’Informatika’’. Učesnici izrade su bili i predstavnici Saveta Gradonačelnika Grada Novog Sada za pružanje stručne pomoći u preduzimanju aktivnosti u ozelenjavanju i pošumljavanju gradskih površina, prevashodno urbanih celina.

I. Bakmaz