Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ДАНАС НА ПОЗОРЈУ Урбанов мјузикл и драма из Осијека

22.06.2021. 10:28 10:29
Пише:
Фото: Промо/ Стеријино позорје

На данашњем програму 66. Стеријиног позорја је такмичарска представа „Витезови лаке мале“, у режији Андраша Урбана, коју ће суботичко позориште „Костолањи Деже“ извести вечерас у 19 часова на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта.

- Посегнули смо за праоперетом, која се није устручавала од изругивања политици или јавности, за иронијом. Ово је шаролика представа, успоставили смо шаролику структуру са песмама, шалама, али бавили смо се и сопственом традицијом, што је веома важно. Осврћемо се на историју војвођанског мађарског позоришта, на баштину којој припадамо, која представља органски део овог оперетског света, што ће публика моћи да види на сцени – каже драматург Тамаш Олах.

По речима редитеља Урбана, сиже представе стаје у неколико речи: глумцима је дозлогрдио њихов положај и формирали су синдикат.

- Под редитељском имагинацијом, уз импровизације глумаца, добија се двочасовна оперета са много песме, игре, хумора, али и ироније. Оперета је популарна форма у мађарском културном миљеу и специфичан моменат. Ипак, ми нисмо изабрали жанр, ја се не бавим жанром, нити ме занима, нити мислим да је то битно питање, али жанр је настао током процеса проба, наравно, уз нашу жељу да представу водимо у правцу варијетеа. Често се поставља питање зоне комфора, то јесте тешко, али има изазова у томе да превазиђеш своје границе. Веома брзо схватимо да смо ушли у рутину, то убија наше сцене. Рутина је, у ствари, највећи отров за уметност. Пробијање одређених ограничења управо је противотров. Али питање је и о чему можемо и о чему смемо да говоримо – објашњава Андраш Урбан.

Улоге тумаче: Тимеа Филеп, Андреа Веребеш, Дина Дедовић Томић, Бланка Хорват, Габор Месарош, Борис Кучов и Давид Бубош. Учесници видеоснимака су: Марта Береш, Емеше Нађабоњи, Арпад Месарош, и Имре Елек Микеш.

У међународној селекцији „Кругови“, вечерас у 21 час на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП-а, биће изведена представа „Ђечак који је говорио богу“ Дамира Мађарића, у режији Сама М. Стрелеца и извоЂењу осијечког ХНК.

– Постојања зла смо сви свесни кроз ситна рањавања што их током живота претрпимо, но која преживимо, прилагођавамо се и мењамо услед тих ситних зала све док једнога дана пред огледалом, у одразу не видимо неког другог. Зло је ситно док се не омасови онако како се то током писторије догађало, како би се могло поновити. Зато прича Дамира Мађарића о дечаку Емануелу служи попут буднице за онемогућавање мрака. Дечаку знаковита имена (Бог је с нама) нагомилано, удружено зло убија родитеље, баку и деду, а њега одводи у концентрациони логор Аушвиц којим, иронично, управља љубитељ уметности, поготово театра. И који је организовао властиту позоришну трупу која само за њега и особље изводи Шекспирова дела – указује редитељ Само М.Стрелец. У улогама су: Антонио Јакупчевић, Владимир Тинтор, Анита Шмит, Ивана Гудељ Тешија, Селма Мехић, Иван Ћаћић, Матија Качан, Петра Б.Блашковић, и многи други.

- Роман је настао на помало чудан начин. Хтео сам да напишем причу, или мало већи роман за децу средњег узраста, где би било говора о једном детету које страшно жели бити глумац, а што му никако не успева. Но та ми је тема некако ођеданпут измакнула из руке. Будући да код куће имам велику библиотеку која се бави Израелом, Јеврејима, Другим светским ратом и Холокаустом, родила ми се идеја да би тај ђечак могао бити део јеврејске породице у једном малом граду, којему се догоди то што му се већ догоди – наводи писац Дамир Мађарић.     

Н. П-ј.

Пише:
Пошаљите коментар