Архив града: Мостобран „платио цену” урбанизације

Зидало се, али и рушило, понекад и на уштрб знаменитости и великих знања. Такву судбину дели и Мостобран (Брукшанац), који је био кључан за развој града али је „платио цену“ урбанизације, када се после особођења 1918. године почело размишљати о ширењу градских квартова од центра ка Дунаву.

Како објашњава директор Историјског архива града Петар Ђурђев Мостобран се налазио с новосадске стране града, имао је бедеме и капије и штитио је прелаз преко Дунава понтонским мостом као и прилаз Петроварадинској тврђави.

- Кроз Брукшанац је пролазио пут према понтонском мосту који је водио ка Тврђави, док су унутар њега боравиле две чете хусара и чета хајдука - каже Ђурђев. - У пречнику од пола километра није била дозвољена градња објеката, осим ако се не добије посебна дозвола војске. Утврђење, у облику неправилног троугла, је грађено дуже од два века, а започето је крајем 17. века, односно у време када је основан наш град. По изградњи Мостобрана око њега су се населили трговци, ковачи, крчмари, пекари, касапи, кројачи и друге занатлије које су углавном опслуживеле војску.

Одржавање дрвених мостова, бедема и стаза на Петроварадинској тврђави Градска управа за комуналне послове поверерила је ЈКП “Лисје”, које ће за тај посао добити готво 3,4 милиона динара, с ПДВ-ом.

Јавном набавком је обухваћено сређивање ограде на мостовима, те бедема-зидова, пешачких стаза и коловоза, коришћењем, како је наведено, аутентичних материјала, уз поштовање услова и мера Завода за заштиту споменика културе, будући да је реч о непокретном културном добру од великог значаја.

У оквиру Брукшанца половином 18. века подигнута је капела посвећена Светом Јовану Непомуку, чешком светитељу, заштитнику лађара и лучких радника. Према легенди постојао је тајни тунел испод Дунава, у који се могло ући иза олтара цркве Светог Јурја у Петроварадину и доћи до капеле Светог Јована Непомука на Мостобрану, на новосадској страни. Међутим, тунел није пронађен приликом рушења и наставио је да голица машту Новосађана. Капела је срушена, јер је наводно сметала приликом изградње Моста краљевића Томислава и планираном развоју речног саобраћаја.

Град Нови Сад је са представницима војске Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1923. године потписао уговор о уступања Мостобрана граду. Пошто је изгубио сваку војно-стратешку улогу и вредност, Брукшанац  је исте године срушен.

- На великој јавној лицитацији посао рушења добили су признати новосадски грађевински предузимачи Андрија Брезовац и Јоца Перваз - појашњава Ђурђев. - Том одлуком нажалост нестало је здање од изузетне историјско – уметничке вредности пошто су срушене и капије које су грађене по узору на петроварадинске и које су биле украшене бројним барокним орнаментима. Терен је поравнат ради изградње Моста краљевића Томислава, који је завршен и пуштен у саобраћај 2. маја 1928. године.

Све до подизања насипа после велике поплаве Дунава 1965. године, били су видљиви остаци бедема и капија на крају данашње Радничке улице. Ипак и данас се испод Споменика жртвама рације налазе остаци Мостобрана – једна мања кула, односно округли камени стуб са заобљеним врхом, изграђен 1831. године, а који је служио за мерење водостаја на пристаништу.

С. Ковач