Архив града: Дом Црвеног крста на Малом Лиману

Ипак, као датум оснивања Црвеног крста у Новом Саду, може се сматрати покретање Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња, чија је правила одобрила угарска Влада 21. марта 1881. године. Како каже директор Историјског архива града Петар Ђурђев према пронађеној документацији која се чува у тој установи о изградњи Дома новосадског Црвеног крста размишљало се још крајем 1925. године када се новосадски Месни одбор Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца 22. децембра 1925. године обратио Градском савету у коме образлаже намеру да подигне Дом за друштвене потребе, те моли Градски савет да се за изградњу бесплатно додели плац.

- Да су у граду постојали разумевање и подршка раду Црвеног крста, потврђује и то да је већ дан касније по пријему акта, 23. децембра, Градски грађевински одељак позвао Управу Месног одбора Црвеног крста да пошаље једног члана, као изасланика, ради заједничког увида у мапе и одређивање места за изградњу Дома – каже Ђурђев.

Како одговор Савета града није стизао, или барем није дошао до руку Месног одбора Црвеног крста Новог Сада, председница Вида Вулко - Варађанин 27. маја 1927. године упутила је поновни допис - молбу Савету града и подсећа их да је две године раније (1925. године) поднета молбу за бесплатну доделу земљиште за изградњу Дома.

Од бара и ливада до градског језгра

У прошлости су у Новом Саду постојали Мали и Велики Лиман. Мали Лиман налазио се на подручју данашњег градског центра (Старог града), а све до почетка тридесетих година 20. века, ту су биле баре, пешчани спрудови, водено биље, врбе и ливаде. Обухватао данашњи Дунавски парк и подручје уз Дунав до некадашњег железничког насипа, испод којег су били подвожњаци као саобраћајна веза са Великим Лиманом. Простор Малог Лимана уоквиривали су Дунав, Дунавска улица, Змај Јовина улица, Улица краља Александра и насип за железничку пругу (данашњи Булевар Цара Лазара). Назив Мали Лиман се временом сасвим изгубио, када је простор потпуно изграђен, а централно градско језгро повезано са Дунавом.

- Она објашњава да би здање служило подмлатку Црвеног крста чији број чланова у Новом Саду тад био око 4.000 чланова – каже Ђурђев. - У њему би била смештена радионица, школа и преноћиште за излетнике из целе области, а служило би и као преноћиште и онима којима је потребна нега и имао би значајну улогу у случају рата. Муниципални одбор  20. априла 1929. године донео је коначно решење о додели Новосадском обласном друштву Црвеног крста бесплатног градског земљишта у Малом Лиману, у блоку 18, на парцелама седам и осам на површини од 264 квадратних хватова. Напоменуто је да је Црвени Крст дужан да у року од 60 дана отпочне с изградњом Дома, а у року од годину дана, рачунајући од уручења решења, изгради пројектовани Дом, у противном ће изгубити свако право на даровано земљиште и биће му одузето. Савет града је 22. јуна 1929. године, у свом одговору на молбу навело да је Црвени крст добио плац, додуше не на траженој локацији, у блоку 16, већ у Малом Лиману у блоку 18.

Како каже Ђурђев од првог пројекта из 1929. године са потписима архитеката Ђорђа Табаковића и Лазара Дунђерског се одустало, али је Табаковић већ наредне године урадио модификован план по коме су радови делимично изведени. Зграда Црвеног крста, поред које бројни грађани и данас пролазе, налази се на Булевару Михајла Пупина (некадашња Улица краљице Марије), крај Дунавског парка, а препознатљива је по црвеном крсту која се још увек налази на фасади, саграђена је од армираног бетона и опеке, а предузимач је био инжењер Дака Поповић.

- Шездесетих година двадесетог века урађена је преадаптација последње етаже, где су првобитно биле вешернице, у пословни простор Коморе здравствених радника – појашњава наш саговорник. - Уклоњена су са обе фасаде два истоветна, доминантна хералдичка симбола Црвеног крста и постављени низови мањих прозора у заједничком бетонском раму. Овај део објекта од доњих спратова одвојен је, на обе фасаде, једноставно обликовним венцем. У сутерену, десно од улазног ходника, смештена је организација Црвеног крста. Над подрумским просторијама, у делу зграде према Булевару су равне бетонске таванице. Зграда је сврстана у модернистичко дело због армирано бетонска конструкције у комбинацији са опеком, равним кровов и фасадом и савременим прозорима.

С. Ковач