Тема „Дневника”: Шта се дешава с процесима који не буду решени у временски одређеним законским оквирима 

Он је присутан у више  области права, међу којима и “кривици” у којој су од застаре изузети злочини против човечности, ратни злочини и кривична дела за која је запрећена казна доживотног затвора.

Институт застарелости, како наводе правници, темељи се на правном постулату проистеклом из праксе да, услед протека несразмерно веома дугог периода од неког кривичног дела, постаје беспредметна сврха вођења кривичног поступка и изрицања кривичних санкција. 

Закон утврђује  релативно и апсолутно застревање кривичног гоњења, као и извршења казне, а застаревању је подложна  и накнада штете проузроковане кривичним делом. Застара  кривичног гоњења и извршења казне подразумева законом утврђене рокове, после којих се кривични поступак не може више водити, односно казна извршити, јер наступањем застаревања, по сили закона, државни органи губе право на то. 

Правни стручњаци сматрају да су у Кривичном законику Србије  рокови застарелости добро одмерени.

Адвокат Предраг Марић каже да је чињеница да има случајева да код дугог трајања процеса а потом и до његовог застаревања, долази због тога што се  предмет који је врућ кромпир пребацује из руке у руку.

- Тужилац пребацује на суд да он одлучи, а онда судије гледају да га отаљавају и проследе даље. Пребацују одговорност зато што немају сопствену одговорност - указује адвокат Марић.

Бројни су разлози и околности који могу утицати на дужину поступка, почев од протека времена од откривања дела и потенцијалног учиниоца, дужине истраге, трајања поступка судске провере оптужнице, затим (не)доступност окривљеног. Од великог утицаја могу бити и честе  измене закона, које могу бити такве да се поступци више пута враћају формално на почетак, па промене у саставу судских већа, понављањ суђења после укинутих пресуда по редовним или ванредним правним лековима, или након што окривљени који је био у бекству постане доступан.

Кривичним закоником Србије предвиђено је да је за дела за која је прописана казна затвора до године, или новчана казна, рок застарелости две године, а дела за која је као максимална прописана казна затвора преко годину застаревају после три године.

Иако су прописани дуги  рокови застаре за већину кривичних дела, па и у области против привреде и злоупотребе службеног положаја, на овим  просторима су застревањем угашене многе афере штетних приватизација, лажних стечајева, проблематичних јавних набавки, сваковрсних штеточинских акција под  кринком лажног општег добра. Неке а да нису  биле  дотакнуте ни  истрагом, а поједине попут својевремено чувеног “Југоскандика”, неколико дана пре правоснажног окончања, након 20 година дугог  процеса.

Овадашња јавност се последњих година оправдано пита да ли застара куца на времешну  аферу “Сартид”, односно случај продаје смедеревског концерна “Сартид” 2003. године  америчкој компанији “ Ју-ес-стил” непосредном погодбом, о ком  је истрага покренута  2005 године, а од  2013.  је у надлежности Специјалног тужилаштва.   

Гоњење за кривична дела за која је предвиђена казна затвора преко три године застарева протеком рока од пет година, а за дела за која је казна затвора преко пет година – протеком десет година.

За кривична дела за која је запрећено преко десет година затвора, рок застарелости је 15 година, док је рок застарелости од 20 година прописан за дела за која је запрећено преко 15  година, као и од 30 до 40 година затвора.

Апсолутна застарелост гоњења наступа после протека дуплог времена највише казне предвиђене законом за неко кривично дело. Закон је предвидео рок застаре од две године за извршење казне затвора до годину дана, новчане казне, одузимања возачке дозволе и казне рада у јавном интересу, од дана правоснажности пресуда којима су утврђене.

Извршење казне преко године затвора застарева протеком три године, а казне преко три године затвора – протеком пет година.

Рок застаре извршења казне протеком десет година од правоснажности пресуде којом је изречена, предвиђен је за преко пет година затвора, док казне преко десет година затвора застаревају после 15 година.

Извршење казне затвора преко 15 година застарева протеком рока од 20 година, док 25 година од правоснажности пресуде застарева извршење казне од 30 до 40 година затвора.

Апсолутна застарелост извршења казне наступа у сваком случају протеком двоструког рока релативне застарелости. 

Правници наводе да су краћи рокови застарелости увек везани за скраћени поступак, за лакша кривична дела за која су запрећене блаже казне. Законом предвиђени рокови застарелости кривичног гоњења теку од дана извршења кривичног дела, а рокови застарелости извршења казне од дана правоснажности пресуда, а ти рокови су релативни и продужава их свака обустава или прекид.

Ј. Јаковљевић