Tema „Dnevnika”: Šta se dešava s procesima koji ne budu rešeni u vremenski određenim zakonskim okvirima 

On je prisutan u više  oblasti prava, među kojima i “krivici” u kojoj su od zastare izuzeti zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i krivična dela za koja je zaprećena kazna doživotnog zatvora.

Institut zastarelosti, kako navode pravnici, temelji se na pravnom postulatu proisteklom iz prakse da, usled proteka nesrazmerno veoma dugog perioda od nekog krivičnog dela, postaje bespredmetna svrha vođenja krivičnog postupka i izricanja krivičnih sankcija. 

Zakon utvrđuje  relativno i apsolutno zastrevanje krivičnog gonjenja, kao i izvršenja kazne, a zastarevanju je podložna  i naknada štete prouzrokovane krivičnim delom. Zastara  krivičnog gonjenja i izvršenja kazne podrazumeva zakonom utvrđene rokove, posle kojih se krivični postupak ne može više voditi, odnosno kazna izvršiti, jer nastupanjem zastarevanja, po sili zakona, državni organi gube pravo na to. 

Pravni stručnjaci smatraju da su u Krivičnom zakoniku Srbije  rokovi zastarelosti dobro odmereni.

Advokat Predrag Marić kaže da je činjenica da ima slučajeva da kod dugog trajanja procesa a potom i do njegovog zastarevanja, dolazi zbog toga što se  predmet koji je vruć krompir prebacuje iz ruke u ruku.

- Tužilac prebacuje na sud da on odluči, a onda sudije gledaju da ga otaljavaju i proslede dalje. Prebacuju odgovornost zato što nemaju sopstvenu odgovornost - ukazuje advokat Marić.

Brojni su razlozi i okolnosti koji mogu uticati na dužinu postupka, počev od proteka vremena od otkrivanja dela i potencijalnog učinioca, dužine istrage, trajanja postupka sudske provere optužnice, zatim (ne)dostupnost okrivljenog. Od velikog uticaja mogu biti i česte  izmene zakona, koje mogu biti takve da se postupci više puta vraćaju formalno na početak, pa promene u sastavu sudskih veća, ponavljanj suđenja posle ukinutih presuda po redovnim ili vanrednim pravnim lekovima, ili nakon što okrivljeni koji je bio u bekstvu postane dostupan.

Krivičnim zakonikom Srbije predviđeno je da je za dela za koja je propisana kazna zatvora do godine, ili novčana kazna, rok zastarelosti dve godine, a dela za koja je kao maksimalna propisana kazna zatvora preko godinu zastarevaju posle tri godine.

Iako su propisani dugi  rokovi zastare za većinu krivičnih dela, pa i u oblasti protiv privrede i zloupotrebe službenog položaja, na ovim  prostorima su zastrevanjem ugašene mnoge afere štetnih privatizacija, lažnih stečajeva, problematičnih javnih nabavki, svakovrsnih štetočinskih akcija pod  krinkom lažnog opšteg dobra. Neke a da nisu  bile  dotaknute ni  istragom, a pojedine poput svojevremeno čuvenog “Jugoskandika”, nekoliko dana pre pravosnažnog okončanja, nakon 20 godina dugog  procesa.

Ovadašnja javnost se poslednjih godina opravdano pita da li zastara kuca na vremešnu  aferu “Sartid”, odnosno slučaj prodaje smederevskog koncerna “Sartid” 2003. godine  američkoj kompaniji “ Ju-es-stil” neposrednom pogodbom, o kom  je istraga pokrenuta  2005 godine, a od  2013.  je u nadležnosti Specijalnog tužilaštva.   

Gonjenje za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora preko tri godine zastareva protekom roka od pet godina, a za dela za koja je kazna zatvora preko pet godina – protekom deset godina.

Za krivična dela za koja je zaprećeno preko deset godina zatvora, rok zastarelosti je 15 godina, dok je rok zastarelosti od 20 godina propisan za dela za koja je zaprećeno preko 15  godina, kao i od 30 do 40 godina zatvora.

Apsolutna zastarelost gonjenja nastupa posle proteka duplog vremena najviše kazne predviđene zakonom za neko krivično delo. Zakon je predvideo rok zastare od dve godine za izvršenje kazne zatvora do godinu dana, novčane kazne, oduzimanja vozačke dozvole i kazne rada u javnom interesu, od dana pravosnažnosti presuda kojima su utvrđene.

Izvršenje kazne preko godine zatvora zastareva protekom tri godine, a kazne preko tri godine zatvora – protekom pet godina.

Rok zastare izvršenja kazne protekom deset godina od pravosnažnosti presude kojom je izrečena, predviđen je za preko pet godina zatvora, dok kazne preko deset godina zatvora zastarevaju posle 15 godina.

Izvršenje kazne zatvora preko 15 godina zastareva protekom roka od 20 godina, dok 25 godina od pravosnažnosti presude zastareva izvršenje kazne od 30 do 40 godina zatvora.

Apsolutna zastarelost izvršenja kazne nastupa u svakom slučaju protekom dvostrukog roka relativne zastarelosti. 

Pravnici navode da su kraći rokovi zastarelosti uvek vezani za skraćeni postupak, za lakša krivična dela za koja su zaprećene blaže kazne. Zakonom predviđeni rokovi zastarelosti krivičnog gonjenja teku od dana izvršenja krivičnog dela, a rokovi zastarelosti izvršenja kazne od dana pravosnažnosti presuda, a ti rokovi su relativni i produžava ih svaka obustava ili prekid.

J. Jakovljević