Бегечка јама доживела процват

Током наше последње посете предивном амбијенту Бегечке јаме, разговарали смо са љубитељима природе, који су дошли да украду зрачак сунца у башти “Чарде на јами”, уз поглед на природно окружење. Они су нам указали на чињеницу да се годинама јама није савесно чувала, све док се, коначно, није појавио чувар који уводи нека правила и, тако рећи, заслужан је за ревитализацију и успостављање реда и мира у заштићеном природном добру.

- Живим у Бегечу, те ми је и јама релазивно близу, али нисам је посећивао бар 12 година, јер ми се није свиђала атмосфера на води која је владала - искрен је Златко Урукало. - Првенствено ми се није свиђало то како је радио prеthodni чувар, рибљи фонд је нестајао, владао је јавашлук. Прошле године сам први пут дошао, чуо сам да је нови чувар преузео кормило и да се сада доста тога променило, те сам морао и сам да се уверим да је све под конац. Нашао сам се на новим чуваром Миланом, разговарали смо, прошетали и, заиста, промена је очигледна. Толико сам се осећао пријатно, да сам се вратио одмах сутрадан, сео на чарду да попијем кафицу и уживам у чарима Бегечке јаме, иако нисам имао намеру да пецам, јер је то најчешћи разлог због ког сам и раније долазио.

Бегечанин Владимир Супек се сложио са Златком, рекавши нам да на Бегечкој јами годинама пеца, чак и онда када је владало лошије стање на води.

- Prеthodnih година сам ишао на пецање, али морам да признам да нисам куповао дозволу за пецање, јер се није исплатило, радио је ко је шта хтео - каже нам Супек. - Од прошле године се ситуација драстично побољшала, када је дошао нови чувар, који је увео неки ред и зна се колико рибе се може упецати и однети. Много се лепше осећам када знам да сам ту и могу да се опустим и уживам, те сам за ову годину купио и дозволу да могу уредно да пецам.

Како каже наш саговорник, у последњих годину и по дана откако је дошао као чувар, постигнута је одлична сарадња са свим управљачима на територији Парка, па тако и са чуварима ЈП “Воде Војводине”, који управљају воденим делом Парка. Део се простире на самом Дунаву и ужива други степен заштите, који Милан не може обићи, јер нема чамац. Зато, када год су чувари “Воде Војодине” у могућности, они обиђу тај део. Одлична сарадња постигнута је и са Месном заједницом у Бегечу, али и са Ловачким удружењем из Бегеча, што се тиче лова животиња у шуми.

Како каже, често је ту, бар пет пута недељно, а ако не пеца, мало прошета.

- Зими са екипом волим да дођем и од стања на терену зависи шта ћемо да радимо - објашњава нам наш саговорник. - Ако је све залеђено и не може да се пеца, запали се мала ватра, нешто се испече, проведеш време у природи, једноставно напуниш батерије...

До сада је, како кажу, комуникација међу пецарошијма и чуварима била лоша, рибњи фонд је био десеткован и потпуно је било нормално видети пре подне мреже у води. Сада је већ слика потпуно другачија, те ни ми нисмо приметили да се било шта налази у том моменту у води, осим неколико чамаца са пецарошима, који, уз цвркут птица, чекају да риба загризе.

Из даљине нам је махао чувар природе Бегечке јаме Милан Матовић, пожелевши нам добродошлицу у својој канцеларији, ширећи руке и објашњавајући нам да се она простире на скоро 390 хектара углавном природног амбијента, у ком преовлађују шуме, дивљач, рибе, цвеће, вода... Од септембра 2019. године, он је ту 365 дана у години, а његов посао није само да чува рибу (јер је рибокрађа била, у суштини, највећи проблем), већ и цело заштићено подручје Бегечке јаме. Све то обилази сваког дана.

- Prеthodini чувар је отишао у пензију, те сам ја дошао на његово место и ухватио се у коштац са проблемима које сам затекао - рекао је Матовић. - Рибокрађа нам је можда била највећи проблем, а највише је изражена у време постова или пред празнике, мада већ и почетком сезоне, од априла, па све до октобра - новембра, док год време послужи. Има пуно пецароша на води, а за годину и по дана, колико сам ту, уз помоћ четири волонтера, извукао сам 1.850 метара мреже на овој малој води. Покушавам да сузбијем проблем до минимума, јер се рибокрађа не може искоренити.

По Милановим речима, његова фирма “ДТД Рибарство”, која је управљач, урадила је у децембру порибљавање, када је убачено 400 килограма шаранске млађи. Смуђ и није тако добро ишао прошле године, колико је гризла штука или бабушка. Осим тога, у води може да се нађе и сом, али и шаран.

До прошле године се просечно продавало око 35 дозвола за пецање на годишњем нивоу, а откако је Милан ту, прошле године је продато 179 годишњих дозвола, док је за ову годину већ отишло 118. Што се тиче дневних дозвола, Милан каже да се слабије продају, јер се не исплате пецарошима који долазе скоро сваки дан, те је тако прошле године продато 18 дневних дозвола, а ове још увек ниједна. Почели су пецароши да се јављају у жељи да резервишу место на води, међутим Милан им објасни да је на Бегечкој јами вода дивља, те да једноставно дођу, пецају и виде се са њим на води, па ће решавати све. Све може људски да се договори. Почела је пецарошима да се враћа савест, сами контролишу свој улов, али понекад неке мора да опомене, за сваки случај.

- То је дивља вода и кажу да је Бегечка јама једна од највећих природних мрестилишта, те риба која уђе, ту и остане - прича наш саговорник. - Прошле године су сви капитални примерци штуке више од пет килограма враћени, јер свака риба има своју меру, али и време када је у забрани и када не сме да се пеца. Правило је да се са Бегечке јаме могу однети три племените рибе до пет килограма, уз годишњу или дневну дозволу. За сваку рибу која је испод мере и која је у забрани, казна зна да буде 8.000 динара по комаду, а годишња дозвола за пецање кошта 4.000 динара. Значи, једну рибу ти нађем, то је 8.000 казна, једноставно не исплати се.

Наш домаћин каже да дневна улазница кошта 1.000 динара, те пецароши имају могућост да лети пецају од 5 до 21 сат, а зими од 6 до 19, док ноћног пецања нема, чак ни у сезони. Не постоји у целој Србији, такав је Закон, који би, можда, по његовом мишљењу, требало променити.

- Ако имам пецароше на води, то су моје очи и немам лопове, а и риба боље ради ноћу, тако да бих имао у сваком моменту људе који би ми могли у пола ноћи јавити да се нешто дешава и ја бих одмах дошао - искрен је Милан. - Људи су видели да хоћу исправно да радим и почели су да се враћају на воду. Покушавам да играм на савест, кажем им да ће сутра доћи са децом да пецају, па да треба да их уче од малих ногу шта је исправно, а како другачије то постићи него сопственим примером. Генерално, хоће људи да сарађују, када виде да постоје нека правила понашања којих би посетиоци и пецароши требали да се придржавају. Када дођу, треба да се јаве да би добили годишњу дозволу или ћемо се срести на води. Добију и књижицу као подсетник која су то правила куће и понашања на води. Идем од пецароша до пецароша, контролишем улов...

И. Бакмаз