Begečka jama doživela procvat

Tokom naše poslednje posete predivnom ambijentu Begečke jame, razgovarali smo sa ljubiteljima prirode, koji su došli da ukradu zračak sunca u bašti “Čarde na jami”, uz pogled na prirodno okruženje. Oni su nam ukazali na činjenicu da se godinama jama nije savesno čuvala, sve dok se, konačno, nije pojavio čuvar koji uvodi neka pravila i, tako reći, zaslužan je za revitalizaciju i uspostavljanje reda i mira u zaštićenom prirodnom dobru.

- Živim u Begeču, te mi je i jama relazivno blizu, ali nisam je posećivao bar 12 godina, jer mi se nije sviđala atmosfera na vodi koja je vladala - iskren je Zlatko Urukalo. - Prvenstveno mi se nije sviđalo to kako je radio prethodni čuvar, riblji fond je nestajao, vladao je javašluk. Prošle godine sam prvi put došao, čuo sam da je novi čuvar preuzeo kormilo i da se sada dosta toga promenilo, te sam morao i sam da se uverim da je sve pod konac. Našao sam se na novim čuvarom Milanom, razgovarali smo, prošetali i, zaista, promena je očigledna. Toliko sam se osećao prijatno, da sam se vratio odmah sutradan, seo na čardu da popijem kaficu i uživam u čarima Begečke jame, iako nisam imao nameru da pecam, jer je to najčešći razlog zbog kog sam i ranije dolazio.

Begečanin Vladimir Supek se složio sa Zlatkom, rekavši nam da na Begečkoj jami godinama peca, čak i onda kada je vladalo lošije stanje na vodi.

- Prethodnih godina sam išao na pecanje, ali moram da priznam da nisam kupovao dozvolu za pecanje, jer se nije isplatilo, radio je ko je šta hteo - kaže nam Supek. - Od prošle godine se situacija drastično poboljšala, kada je došao novi čuvar, koji je uveo neki red i zna se koliko ribe se može upecati i odneti. Mnogo se lepše osećam kada znam da sam tu i mogu da se opustim i uživam, te sam za ovu godinu kupio i dozvolu da mogu uredno da pecam.

Kako kaže naš sagovornik, u poslednjih godinu i po dana otkako je došao kao čuvar, postignuta je odlična saradnja sa svim upravljačima na teritoriji Parka, pa tako i sa čuvarima JP “Vode Vojvodine”, koji upravljaju vodenim delom Parka. Deo se prostire na samom Dunavu i uživa drugi stepen zaštite, koji Milan ne može obići, jer nema čamac. Zato, kada god su čuvari “Vode Vojodine” u mogućnosti, oni obiđu taj deo. Odlična saradnja postignuta je i sa Mesnom zajednicom u Begeču, ali i sa Lovačkim udruženjem iz Begeča, što se tiče lova životinja u šumi.

Kako kaže, često je tu, bar pet puta nedeljno, a ako ne peca, malo prošeta.

- Zimi sa ekipom volim da dođem i od stanja na terenu zavisi šta ćemo da radimo - objašnjava nam naš sagovornik. - Ako je sve zaleđeno i ne može da se peca, zapali se mala vatra, nešto se ispeče, provedeš vreme u prirodi, jednostavno napuniš baterije...

Do sada je, kako kažu, komunikacija među pecarošijma i čuvarima bila loša, ribnji fond je bio desetkovan i potpuno je bilo normalno videti pre podne mreže u vodi. Sada je već slika potpuno drugačija, te ni mi nismo primetili da se bilo šta nalazi u tom momentu u vodi, osim nekoliko čamaca sa pecarošima, koji, uz cvrkut ptica, čekaju da riba zagrize.

Iz daljine nam je mahao čuvar prirode Begečke jame Milan Matović, poželevši nam dobrodošlicu u svojoj kancelariji, šireći ruke i objašnjavajući nam da se ona prostire na skoro 390 hektara uglavnom prirodnog ambijenta, u kom preovlađuju šume, divljač, ribe, cveće, voda... Od septembra 2019. godine, on je tu 365 dana u godini, a njegov posao nije samo da čuva ribu (jer je ribokrađa bila, u suštini, najveći problem), već i celo zaštićeno područje Begečke jame. Sve to obilazi svakog dana.

- Prethodini čuvar je otišao u penziju, te sam ja došao na njegovo mesto i uhvatio se u koštac sa problemima koje sam zatekao - rekao je Matović. - Ribokrađa nam je možda bila najveći problem, a najviše je izražena u vreme postova ili pred praznike, mada već i početkom sezone, od aprila, pa sve do oktobra - novembra, dok god vreme posluži. Ima puno pecaroša na vodi, a za godinu i po dana, koliko sam tu, uz pomoć četiri volontera, izvukao sam 1.850 metara mreže na ovoj maloj vodi. Pokušavam da suzbijem problem do minimuma, jer se ribokrađa ne može iskoreniti.

Po Milanovim rečima, njegova firma “DTD Ribarstvo”, koja je upravljač, uradila je u decembru poribljavanje, kada je ubačeno 400 kilograma šaranske mlađi. Smuđ i nije tako dobro išao prošle godine, koliko je grizla štuka ili babuška. Osim toga, u vodi može da se nađe i som, ali i šaran.

Do prošle godine se prosečno prodavalo oko 35 dozvola za pecanje na godišnjem nivou, a otkako je Milan tu, prošle godine je prodato 179 godišnjih dozvola, dok je za ovu godinu već otišlo 118. Što se tiče dnevnih dozvola, Milan kaže da se slabije prodaju, jer se ne isplate pecarošima koji dolaze skoro svaki dan, te je tako prošle godine prodato 18 dnevnih dozvola, a ove još uvek nijedna. Počeli su pecaroši da se javljaju u želji da rezervišu mesto na vodi, međutim Milan im objasni da je na Begečkoj jami voda divlja, te da jednostavno dođu, pecaju i vide se sa njim na vodi, pa će rešavati sve. Sve može ljudski da se dogovori. Počela je pecarošima da se vraća savest, sami kontrolišu svoj ulov, ali ponekad neke mora da opomene, za svaki slučaj.

- To je divlja voda i kažu da je Begečka jama jedna od najvećih prirodnih mrestilišta, te riba koja uđe, tu i ostane - priča naš sagovornik. - Prošle godine su svi kapitalni primerci štuke više od pet kilograma vraćeni, jer svaka riba ima svoju meru, ali i vreme kada je u zabrani i kada ne sme da se peca. Pravilo je da se sa Begečke jame mogu odneti tri plemenite ribe do pet kilograma, uz godišnju ili dnevnu dozvolu. Za svaku ribu koja je ispod mere i koja je u zabrani, kazna zna da bude 8.000 dinara po komadu, a godišnja dozvola za pecanje košta 4.000 dinara. Znači, jednu ribu ti nađem, to je 8.000 kazna, jednostavno ne isplati se.

Naš domaćin kaže da dnevna ulaznica košta 1.000 dinara, te pecaroši imaju mogućost da leti pecaju od 5 do 21 sat, a zimi od 6 do 19, dok noćnog pecanja nema, čak ni u sezoni. Ne postoji u celoj Srbiji, takav je Zakon, koji bi, možda, po njegovom mišljenju, trebalo promeniti.

- Ako imam pecaroše na vodi, to su moje oči i nemam lopove, a i riba bolje radi noću, tako da bih imao u svakom momentu ljude koji bi mi mogli u pola noći javiti da se nešto dešava i ja bih odmah došao - iskren je Milan. - Ljudi su videli da hoću ispravno da radim i počeli su da se vraćaju na vodu. Pokušavam da igram na savest, kažem im da će sutra doći sa decom da pecaju, pa da treba da ih uče od malih nogu šta je ispravno, a kako drugačije to postići nego sopstvenim primerom. Generalno, hoće ljudi da sarađuju, kada vide da postoje neka pravila ponašanja kojih bi posetioci i pecaroši trebali da se pridržavaju. Kada dođu, treba da se jave da bi dobili godišnju dozvolu ili ćemo se sresti na vodi. Dobiju i knjižicu kao podsetnik koja su to pravila kuće i ponašanja na vodi. Idem od pecaroša do pecaroša, kontrolišem ulov...

I. Bakmaz