Црква Светих врачева у Футогу: Храм јединства и вере српског народа
НОВИ САД: Црква Светих врачева Козме и Дамјана у Футогу изграђена је седамдесетих година 18. века. Према речима свештеника Игора Игњатова, о томе сведочи запис у Московском јеванђељу из 1735. године, где се наводи да је 18. септембра 1776. године постављен камен-темељац за тај велелепни храм, док се на другој страни налази запис поводом стогодишњице храма, у ком житељи Футога благодаре Богу што им је омогућио да имају цркву, која је при том дочекала својих 100 година постојања.
У Футогу је овај храм почео да се гради 1776. године, импозантних је размера, дугачак 37 метара, широк 13, а звоник са капом достиже висину од 60 метара, прича свештеник Игор Игњатов.
Као такав, додаје, храм је показатељ велике виталности српског народа у овим крајевима, како духовне, тако и материјалне.
По сведочанству свештеника Милоша Бугарина у монографији храма, од 1747. године је трајала борба за изградњу новог храма, када је српски народ имао велики задатак - да одржи своје национално и верско опстајање на овим просторима. Након скоро 30 година борбе са аустроугарским властима, изградња је била одобрена тек када су Срби скупили сав новац за храм.
По његовим речима, црква има изузетно вредан иконостас из 1797. године, а осликао га је Арсеније Теодоровић, велики сликар позног барока и класицизма. Резбарију на иконостасу је радио новосадски резбар Аксентије Марковић, док је, како се претпоставља, све фреске на зиду, осим једне, радио Јанко Халкозовић.
То није утврђено, али с обзиром на то којим је стилом рађен у Успенској цркви у Новом Саду и чињеницу да су рађене у приближно исто време, претпоставља се да је то био он, казао је свештеник.
По његовим речима, те фреске су биле до 1980. године сакривене, јер је храм обнављан више пута, па су оне нестручно премазиване.
У јеку Буне 1848. године, изгорео је доњи део иконостаса, јер су мађарски војници изнели целу архиву црквене општине и спалили на солеји испред иконостаса, што представља својеврсни културни геноцид. Ватра је захватила прву зону иконостаса, те је касније, 1858. године, престоне иконе и целу доњу зону иконостаса поново осликао академски сликар Павле Симић. Највероватније се тада почело са премазивањем слоја малтера зидних фресака, да би се на њима радиле друге фреске. Тај посао је урађен и 1908. године, када је храм добио 14 витража на прозорима, од којих седам имају ликове, а седам орнаменте и арабеске. Радио их је Имре Желер из Будимпеште, каже наш саговорник.
Те године је, како додаје, изграђена и хорска галерија, када су наручена и четири звона, од којих је највеће било тешко 1.557 килограма.
Најмање је тежило 147 килограма, а аустроугарска власт их је 1916. године, све осим најмањег, узела ( реквирирала ) и користила у ратне сврхе. Касније, 1922. године, наручена су нова.
Наша црквена ризница садржи доста старина, а најстарија и највреднија знаменитост храма је икона Успенија Пресвете Богородице, која потиче из друге половине 17. века, објашњава свештеник Игњатов.
Како додаје, рађена је у византијском стилу, а утврђено је да се на њој налази потпис патријарха Арсенија Чарнојевића, који је иначе овде боравио са народом.
Према речима свештеника Игора Игњатова, Црква светих Козме и Дамјана у Футогу је једина црква у Епархији бачкој која прославља врачеве. Очигледно је да је поштовање према тој двојици светитеља велико у нашем народу. Они су пример споја знања и лекарске вештине са љубави према Богу, из које произилази жеља да помажу људима. Лечили су бесплатно, што је посебан вид подвижништва у Православној цркви. Празник се слави 14. новембрапо новом, односно 1. новембра по старом календару.
Прослављамо га молитвено, уз богослужбене активности, каже свештеник, додајући да су сваке године, осим прошле, имали Световрачевске дане, када се недељу дана пред славу организују предавања, културно-уметничке делатности и тако обележава слава у Футогу, која је, иначе, као једина слава у Епархији бачкој изузетно свечана са много свештенства, али и народа.
Тада су први пут мошти светог кнеза Лазара биле у Футогу. Такође, једна од знаменитости је Антиминс из 1733. године, богослужбено платно на коме се служи света Литургија. Осим поменутог Московског јеванђеља из 1735, ризница храма садржи још два јеванђеља, једно са половине, а друго с краја 19. века, док је из времена пре Буне, од богослужбених и црквених предмета, сачувано само једно кандило из 1810. године, које је дар Ане Протин. Једна од знаменитости храма је и часна трпеза у олтару, рађена од црвеног мермера, коју је приложио Јоанике Јанковић, чувени футошки трговац и велепоседник 1789. године, вели свештеник Игњатов.
У Футогу је боравио и Јован Јовановић Змај и у том периоду је изгубио пето дете, ћерку Смиљку, која је преминула почетком 1874. године. Била је сахрањена у порти Благовештенске цркве, изграђене 1781. године на вашаришту, а срушене 1947. године, а њено тело је још 1933. године премештено у порту цркве Светих врачева Козме и Дамјана у Футогу, како и сведочи запис на споменику.
Постављају се нека питања да ли је стварно извршена есхумација, или је само пренесен споменик и то још није разјашњено, остају истраживања, али је логично ако је ту споменик, да је и њено тело пренесено заједно с њим, рекао је свештеник.
По његовим речима, женска задруга из Футога га је подигла 1899. године.
Од 2012. године се овде чува део моштију светих Козме и Дамјана, које су овде дошле са благословом његовог просвештенства владике Иринеја и владике Теодосија. У Рашко-призренској епархији у манастиру Зочишту налази се други део моштију. Чувају се као велика светиња, којој се указује богослужбено поштовање, јер су свети врачеви велики исцелитељи, лекари и ми њима притичемо за молитвену помоћ за исцељење свих болести, каже свештеник.
С обзиром на то колику културно-историјску и духовну вредност има свети храм у Футогу, није за чудити зашто носи обележје споменика културе, класификован као непокретно културно добро.
И. Бакмаз
