Тема Дневника: Одбрана живота на кућном прагу је природно право

Провалник, тридесетогодишњи младић, због тешке повреде је збринут у болници, док је полиција привела Милутина под сумњом за прекорачење нужне одбране и кривично дело убиство у покушају, а након саслушања у Тужилаштву је пуштен.Случај је поново у широј јавности покренуо расправу о потреби поправке законских норми, како они који бране свој и животе својих ближњих на властитом кућном прагу, не би завршавали као оптужени за прекораченеј нужне одбране.

Правни стручњак, некадашњи судија и универзитетски професор др Недељко Јованчевић каже да је одбрана живота и тела, не само законско већ и природно право човека и да није проблем у нашим параграфима, него у њиховој примени.

Свако има право на личну слободу и безбедност. Стан је неповредив. Физички и психички интегритет је неповредив. Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите, утврђено је Уставом Србије, а јемчи грађанима и мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона.

Кривични законик Србије утврђује: нема кривичног дела, уколико је искључена противправност или кривица, иако постоје сва обележја кривичног дела одређена законом. Није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани, а нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправан напад. Учиниоцу који је прекорачио границе нужне одбране, може се казна ублажити. Ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом, може се и ослободити од казне.

- Још од древног Рима постоји институт одбране, односно заштите живота тела. Латинска изрека каже, парафразирам, законодавац не штити кукавицу. То значи  да свако има право да себе заштити од сваког напада и угрожавања, не само у свом дому, него, уопште, у животу. То је природно право - наглашва Јованчевић и напомиње да не може сваки човек имати полицајца да га штити.

Кад је реч о институту нужне одбране, у Кривичном законику Србије законодавац је прописао да су основи који искључују противправност дела, крајња нужда, сила и претња. Таква законска концепција нужне одбране је, по речима професора, и у Немачкој, Француској и Америци, а слична је свуда. То је, наиме, она одбрана која је неопходна да се од себе и другог одбије истовремени противправни напад и тиме се не чини кривично дело.

Противоправни напад није само онај који активно делује, већ и онај који непосредно предстоји. Некад би било касно да нападнути предузме неку радњу у циљу своје заштите. Рецимо, ако неко упери пиштољ, потегне нож или други предмет да те удари, неретко би било касно ако почнеш да се браниш тек кад је ударац уследио, јер је тада, практично, немогуће одбранити се. Значи, нужна одбрана се третира и у оном моменту када она непосредно предстоји.Такође, нужна одбрана је и она одбрана која делује и после напада, јер се нападнути налази у психичком стању да се брани, а то стање некада може трајати и пола сата после напада, показује судска пракса - наводи Јованчевић.

Професор напомиње да код нас и по неколико година трају кривични поступци против људи који су, бранећи се, повредили или убили разбојника, нападача, при чему се утврђује да ли је нужна одбрана била неопходно потребна, да ли је употребљено средство које није одговарајуће нападу и друге сличне чињенице.

-У Америци не смеш крочити на туђу имовину, у туђе двориште, кућу, стан, јер тиме доводиш себе у опасност да те власник убије. То је природно право, али и правно полазиште законодавца да не може ниједан закон да те заштити ако се сам не заштитиш. Ко је дао право лопову, разбојнику да провали у туђи стан? Међутим, овде суд испитује да ли си се од разбојника који је упао у твој стан и напао те, бранио адекватним средством, да ли си одговорио прекомером силом. Мислим да је гадно тако резоновати. Такође, сматрам да тужилац, кад затражи задржавање и притварање грађанина које је било у нужној одбрани, грубо крши елементарне одредбе о одређивању притвора из Законика о кривичном поступку, а посебно јер су у закону преведене уставне одредбе о заштити интегритета, слободе и имовине о неповредивости стана. То све су, наиме, уставне категорије које су угрожене разбојничким нападом на имовину и живот грађана - наводи Јованчевић.

Одредбе одличне, потребна њихова примена

Неопходно је да се истрага у случајевима осумничених за прекорачење нужне одбране брзо проводи, јер је реч о људима који нису нападали, већ се бранили од нападача.

- Сматрам да су наше законске одредбе одличне и сасвим подобне за утврђивање нужне одбране и да нису нужне никакве измене да би се додатно прецизирале, јер се не може законом регулисати сваки конкретан случај. Нама је потребна стварна примена закона, имајући у виду старог римског претора који је рекао да закон не штити кукавице, што значи да мораш да се заштитиш кад си нападнут. Потребно је да носиоци правосудних функција знају суштински шта је нужна одбрана и то из књига, из теорије и кривичноправне догматике, из природног права. Латини кажу: Пракса без теорије је као слепац. Дакле, нужна одбрана је природно право. Потребно је знати како је настао одређени правни институт и зашто. Они који не знају зашто је нешто уведено у закон, никад неће знати да примене тај закон, јер онда на то гледају, како ја то обично кажем, као књиговође и тако и примењују закон - оцењује професор Јованчевић.

Како наводи, основ за нужну одбрану постоји - где год је неко нападнут.

- Како кад вас неко ноћу нападне у вашој кући, у стану, на улици, на вашем имању, ви можете знати којим адекватним средством треба њега да одбијете. Онај ко напада, изненади жртву у тој мери да док се снађе лако може бити готова. Изненадни напад је највећа предност сваког нападача. Поготово у случају напада због узимања туђе имовине, због пљачке, кад се нападач добро припремио и има код себе оружје, хладно или ватрено. Осим тога, чињеница је да су најчешће мете напада стара и немоћна лица, такозване хендикепиране категорије, које морају посебно да се штите. А како може старац да се штити од човека од тридесет година? Сматрам да је такав резон. такво држање тужилаца и судија - апсолутно неадекватно, а нарочито је Србија у томе ригидна. Мислим да се ради о неспособности тужилаца и судија - закључује Јованчевић.

По професору Недељку Јованчевићу, “процесуирањем за прекорачење нужне одбране људи који су само одбијајући напад, бранећи свој дом и укућане, повредили или усмртили разбојника, шаље се лоша порука грађанима, а охрабрујућа порука криминалцима да раде шта хоће”.

Јаска Јаковљевић