Tema Dnevnika: Odbrana života na kućnom pragu je prirodno pravo
Bliski susret s provalnikom pre dva sata, kad je pod okriljem noći kidisao na njegovu kuću u kojoj živi s bolesnom suprugom, doneo je devedestogodišnjem starcu Milutinu C. iz Lebana i pravne probleme, pošto je pogodio i ranio razbojnika kad je na njega ispalio jedan hitac iz pištolja, koji legalno poseduje.
Provalnik, tridesetogodišnji mladić, zbog teške povrede je zbrinut u bolnici, dok je policija privela Milutina pod sumnjom za prekoračenje nužne odbrane i krivično delo ubistvo u pokušaju, a nakon saslušanja u Tužilaštvu je pušten.Slučaj je ponovo u široj javnosti pokrenuo raspravu o potrebi popravke zakonskih normi, kako oni koji brane svoj i živote svojih bližnjih na vlastitom kućnom pragu, ne bi završavali kao optuženi za prekoračenej nužne odbrane.
Pravni stručnjak, nekadašnji sudija i univerzitetski profesor dr Nedeljko Jovančević kaže da je odbrana života i tela, ne samo zakonsko već i prirodno pravo čoveka i da nije problem u našim paragrafima, nego u njihovoj primeni.
Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Stan je nepovrediv. Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite, utvrđeno je Ustavom Srbije, a jemči građanima i mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Krivični zakonik Srbije utvrđuje: nema krivičnog dela, ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom. Nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane, može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se i osloboditi od kazne.
- Još od drevnog Rima postoji institut odbrane, odnosno zaštite života tela. Latinska izreka kaže, parafraziram, zakonodavac ne štiti kukavicu. To znači da svako ima pravo da sebe zaštiti od svakog napada i ugrožavanja, ne samo u svom domu, nego, uopšte, u životu. To je prirodno pravo - naglašva Jovančević i napominje da ne može svaki čovek imati policajca da ga štiti.
Kad je reč o institutu nužne odbrane, u Krivičnom zakoniku Srbije zakonodavac je propisao da su osnovi koji isključuju protivpravnost dela, krajnja nužda, sila i pretnja. Takva zakonska koncepcija nužne odbrane je, po rečima profesora, i u Nemačkoj, Francuskoj i Americi, a slična je svuda. To je, naime, ona odbrana koja je neophodna da se od sebe i drugog odbije istovremeni protivpravni napad i time se ne čini krivično delo.
Protivopravni napad nije samo onaj koji aktivno deluje, već i onaj koji neposredno predstoji. Nekad bi bilo kasno da napadnuti preduzme neku radnju u cilju svoje zaštite. Recimo, ako neko uperi pištolj, potegne nož ili drugi predmet da te udari, neretko bi bilo kasno ako počneš da se braniš tek kad je udarac usledio, jer je tada, praktično, nemoguće odbraniti se. Znači, nužna odbrana se tretira i u onom momentu kada ona neposredno predstoji.Takođe, nužna odbrana je i ona odbrana koja deluje i posle napada, jer se napadnuti nalazi u psihičkom stanju da se brani, a to stanje nekada može trajati i pola sata posle napada, pokazuje sudska praksa - navodi Jovančević.
Profesor napominje da kod nas i po nekoliko godina traju krivični postupci protiv ljudi koji su, braneći se, povredili ili ubili razbojnika, napadača, pri čemu se utvrđuje da li je nužna odbrana bila neophodno potrebna, da li je upotrebljeno sredstvo koje nije odgovarajuće napadu i druge slične činjenice.
-U Americi ne smeš kročiti na tuđu imovinu, u tuđe dvorište, kuću, stan, jer time dovodiš sebe u opasnost da te vlasnik ubije. To je prirodno pravo, ali i pravno polazište zakonodavca da ne može nijedan zakon da te zaštiti ako se sam ne zaštitiš. Ko je dao pravo lopovu, razbojniku da provali u tuđi stan? Međutim, ovde sud ispituje da li si se od razbojnika koji je upao u tvoj stan i napao te, branio adekvatnim sredstvom, da li si odgovorio prekomerom silom. Mislim da je gadno tako rezonovati. Takođe, smatram da tužilac, kad zatraži zadržavanje i pritvaranje građanina koje je bilo u nužnoj odbrani, grubo krši elementarne odredbe o određivanju pritvora iz Zakonika o krivičnom postupku, a posebno jer su u zakonu prevedene ustavne odredbe o zaštiti integriteta, slobode i imovine o nepovredivosti stana. To sve su, naime, ustavne kategorije koje su ugrožene razbojničkim napadom na imovinu i život građana - navodi Jovančević.
Odredbe odlične, potrebna njihova primena
Neophodno je da se istraga u slučajevima osumničenih za prekoračenje nužne odbrane brzo provodi, jer je reč o ljudima koji nisu napadali, već se branili od napadača.
- Smatram da su naše zakonske odredbe odlične i sasvim podobne za utvrđivanje nužne odbrane i da nisu nužne nikakve izmene da bi se dodatno precizirale, jer se ne može zakonom regulisati svaki konkretan slučaj. Nama je potrebna stvarna primena zakona, imajući u vidu starog rimskog pretora koji je rekao da zakon ne štiti kukavice, što znači da moraš da se zaštitiš kad si napadnut. Potrebno je da nosioci pravosudnih funkcija znaju suštinski šta je nužna odbrana i to iz knjiga, iz teorije i krivičnopravne dogmatike, iz prirodnog prava. Latini kažu: Praksa bez teorije je kao slepac. Dakle, nužna odbrana je prirodno pravo. Potrebno je znati kako je nastao određeni pravni institut i zašto. Oni koji ne znaju zašto je nešto uvedeno u zakon, nikad neće znati da primene taj zakon, jer onda na to gledaju, kako ja to obično kažem, kao knjigovođe i tako i primenjuju zakon - ocenjuje profesor Jovančević.
Kako navodi, osnov za nužnu odbranu postoji - gde god je neko napadnut.
- Kako kad vas neko noću napadne u vašoj kući, u stanu, na ulici, na vašem imanju, vi možete znati kojim adekvatnim sredstvom treba njega da odbijete. Onaj ko napada, iznenadi žrtvu u toj meri da dok se snađe lako može biti gotova. Iznenadni napad je najveća prednost svakog napadača. Pogotovo u slučaju napada zbog uzimanja tuđe imovine, zbog pljačke, kad se napadač dobro pripremio i ima kod sebe oružje, hladno ili vatreno. Osim toga, činjenica je da su najčešće mete napada stara i nemoćna lica, takozvane hendikepirane kategorije, koje moraju posebno da se štite. A kako može starac da se štiti od čoveka od trideset godina? Smatram da je takav rezon. takvo držanje tužilaca i sudija - apsolutno neadekvatno, a naročito je Srbija u tome rigidna. Mislim da se radi o nesposobnosti tužilaca i sudija - zaključuje Jovančević.
Po profesoru Nedeljku Jovančeviću, “procesuiranjem za prekoračenje nužne odbrane ljudi koji su samo odbijajući napad, braneći svoj dom i ukućane, povredili ili usmrtili razbojnika, šalje se loša poruka građanima, a ohrabrujuća poruka kriminalcima da rade šta hoće”.
Jaska Jakovljević