За православне вернике почео Ускршњи или Велики пост

Ускршњи пост је најзначајнији и најстрожи пост за православне хришћане пошто је припрема за највећи хришћански празник Ускрс, који је покретан празник и мења се из године у годину.

Основни задатак Ускршњег поста је да вернике телесно и духовно припреми за празник Христовог ускрсења.

У време овога поста верници се уздржавају од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино и уље дозвољени су само суботом и недељем, али и на дан Светих 40 мучника севастијских, док се риба може узети само на Благовести и Цвети.

Свим осталим данима пости се "на води", а поготово строго средом и петком.

Према типику, по слабости се у недељне дане осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника.

Прва три дана прве недеље Великог поста од давнина се пости посебно строго. То исто важи за последњу недељу поста која се пости "на води", осим на Велики четвртак када се користе уље и вино.

На Велики петак се уздржава од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до три сата поподне, после чега се узима лаган оброк "на води". Такоде, строго се пости и на Велику суботу као једину посну суботу у току године.

Иначе, четрдесетница је установљена од стране цркве ради подражавања 40-дневног поста и молитве Исуса Христа после свога крштења, удаљивши се у пустињу - пред своје ступање на проповед јеванђеља.

Осим уздражавања од врсте и количине хране, пост подразумева и уздржавање од лоших мисли и дела, па тако телесни пост не доприноси души ако није у складу с настојањима да се човек промени, да сузбије своје нагоне и обузда своју вољу и њене прохтеве, али треба да појача молитву, "разбукта" у себи љубав према Богу и ближњему и да отвори душу за праштање и срце за помоћ другима.

Шест недеља поста (четрдесетнице) су:

Чиста седмица или Недеља православља слави победу над иконоборством и успомену на поновно успостављање поштовања икона 843. године, у време царице Теодоре и патријарха Методија.

Пачиста седмица или Хрома седмица посвећена је успомени на светог Григорија Паламу, који је учио да људи постом и молитвом могу постати учесници нестворене бозанске енергије.

Крстопоклона седмица, јер се верницима који су ступили у подвиг поста, износи Часни крст на јутрењу на поклоњење и целивање.

Средопосна седмица, јер је то време средине поста.

Пета недеља поста се назива Глувна седмица током које се не пева, не игра и не свира, а послови се не започињу.

Последња, Цветна седмица је названа по цвећу и зеленим гранчицама које су деца и грађани бацали пред Христа при његовом уласку у Јерусалим.

Иза Свете четрдесетнице, која се завршава у петак шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице или Велике седмице, посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа.