Za pravoslavne vernike počeo Uskršnji ili Veliki post

Uskršnji post je najznačajniji i najstroži post za pravoslavne hrišćane pošto je priprema za najveći hrišćanski praznik Uskrs, koji je pokretan praznik i menja se iz godine u godinu.

Osnovni zadatak Uskršnjeg posta je da vernike telesno i duhovno pripremi za praznik Hristovog uskrsenja.

U vreme ovoga posta vernici se uzdržavaju od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan Svetih 40 mučnika sevastijskih, dok se riba može uzeti samo na Blagovesti i Cveti.

Svim ostalim danima posti se "na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom.

Prema tipiku, po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika.

Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od davnina se posti posebno strogo. To isto važi za poslednju nedelju posta koja se posti "na vodi", osim na Veliki četvrtak kada se koriste ulje i vino.

Na Veliki petak se uzdržava od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do tri sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok "na vodi". Takode, strogo se posti i na Veliku subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

Inače, četrdesetnica je ustanovljena od strane crkve radi podražavanja 40-dnevnog posta i molitve Isusa Hrista posle svoga krštenja, udaljivši se u pustinju - pred svoje stupanje na propoved jevanđelja.

Osim uzdražavanja od vrste i količine hrane, post podrazumeva i uzdržavanje od loših misli i dela, pa tako telesni post ne doprinosi duši ako nije u skladu s nastojanjima da se čovek promeni, da suzbije svoje nagone i obuzda svoju volju i njene prohteve, ali treba da pojača molitvu, "razbukta" u sebi ljubav prema Bogu i bližnjemu i da otvori dušu za praštanje i srce za pomoć drugima.

Šest nedelja posta (četrdesetnice) su:

Čista sedmica ili Nedelja pravoslavlja slavi pobedu nad ikonoborstvom i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona 843. godine, u vreme carice Teodore i patrijarha Metodija.

Pačista sedmica ili Hroma sedmica posvećena je uspomeni na svetog Grigorija Palamu, koji je učio da ljudi postom i molitvom mogu postati učesnici nestvorene bozanske energije.

Krstopoklona sedmica, jer se vernicima koji su stupili u podvig posta, iznosi Časni krst na jutrenju na poklonjenje i celivanje.

Sredoposna sedmica, jer je to vreme sredine posta.

Peta nedelja posta se naziva Gluvna sedmica tokom koje se ne peva, ne igra i ne svira, a poslovi se ne započinju.

Poslednja, Cvetna sedmica je nazvana po cveću i zelenim grančicama koje su deca i građani bacali pred Hrista pri njegovom ulasku u Jerusalim.

Iza Svete četrdesetnice, koja se završava u petak šeste sedmice posta, dolazi post Strasne sedmice ili Velike sedmice, posvećen učestvovanju u stradanjima i smrti Gospoda Hrista.