Жене из маргинализованих група у корони: Осиромашене, уплашене и тучене

Ово је, укратко, прича čеtrdеsеttrogodišnjе житељке Новог Бечеја, која је у оквиру истраживања, спроведеног од стране Мултиетничке феминистичке мреже, испричала са којим се све недаћама сусретала у prеthodnom периоду. Истраживање под називом “Утицај Ковид-19 пандемије на социоекономски положај жена из маргинализованих група у АП Војводини“ обухватило је 537 учесница, а трајало је у периоду од јуна до августа прошле године. По подацима Мултиетничке феминистичке мреже, од укупног броја учесница, чак њих 421, или 78,6 одсто, није радило током ванредног стања.

У првом и једином истраживању на ову тему тражени су одговори на питања - како су се током пандемије и ванредног стања, у недостатку новца за средства за хигијену, заштиту, храну или лекове, снашле жене из маргинализованих група, да ли су могле да дају подршку деци у школовању у неадекватним условима и без техничке могућности, како су преживљавале услед немогућности остваривања прихода од рада у неформалној економији…Највише испитаница било је из Новог Бечеја, а истраживање је обухватило и жене из Бечеја, Зрењанина, Панчева, Новог Сада и Ковачице.

Резултати истраживања представљени су на округлом столу, одржаном онлајн, у организацији Удружења Рома из Новог Бечеја. Округли сто су отвориле председница Мултиетничке феминистичке мреже Даница Јовановић и координаторка програма из Фондације за отворено друштво Александра Шањевић. У раду округлог стола учествовала је и помоћница покрајинског секретара за демографију и равноправност полова Светлана Селаковић.

Том приликом је речено да је истраживање показало и да је већина жена из маргинализованих група имала проблем у вези са коришћењем економских мера државе, јер се оне углавном ослањају на стицање прихода у оквиру неформалних економија. Те жене немају личне карте и друга документа, немају рачуне у банкама, нити статус запослених лица, раде непријављене, или су ангажоване на селу као помагачи у домаћинствима, без бенефиција и слично.

Четрдесетчетворогодишња испитаница из Новог Милошева казала је да она, док су сви остали куповали залихе, није имала новца ни за хлеб.

Нисам претерано марила да ли ћу се заразити, јер имам мало дете које треба нахранити. Покушавала сам на све стране да нађем било какав посао, али нисам успела. Покушала сам и да чистим по кућама, али нико није смео да ме пусти унутра, јер је тада настала општа паника да се људи не заразе. Нигде нас нису пуштали без маске, а ја нисам имала пара ни за хлеб, а камоли за заштитну маску која је тада коштала 120 динара, испричала је она.

Истраживање је показало и да су жене, које су и раније биле изложене насиљу у породици, биле у још већем ризику, јер су приморане да много више времена проводе са насилницима. Њима је забрана кретања пружила још веће могућности за испољавање насиља и демонстрацију моћи.

После 17 часова, када је почињао полицијски час, остајала сам сама са сином који има 36 година, у трошној кући у којој живимо већ три и по деценије, без телевизора. Тада је почињао прави пакао. Тежак економски положај, лоши услови живота и целокупна ситуација са коронавирусом у почетку су довели до ситних свађа. Син, који је незапослен, био је из дана у дан све нервознији. Свађе су постајале све горе. Два пута ме је ударио песницом и пријавила сам га због тога, казала је педесетдвогодишња Новобечејка.

Удружење Рома Нови Бечеј је забележило пораст пријава насиља у априлу и мају за 20 одсто, а у јуну за 15 одсто, у односу на исти период прошле године. До пораста тензија, које су често ескалирале и у физичко насиље, дошло је и код повратника из иностранства, који су били на привременом или сталном раду у другим земљама, а који су, услед ескалације пандемије, напуштали Италију, Аустрију или Немачку пре затварања граница почетком марта, али и нешто касније услед губитака или смањења обима пословања у Европској унији. Ситгматизација особа које су у јеку епидемије долазиле кућама из Италије била је веома изражена у локалним заједницама, тако да је идентификовано и групно насиље услед страха и дезинформација које су се почетком пандемије шириле.

Жељко Балабан