Žene iz marginalizovanih grupa u koroni: Osiromašene, uplašene i tučene
NOVI BEČEJ: Bila sam na poslu, sakupljala sam sekundarne sirovine. Kada sam došla kući videla sam da mi je isključena struja zbog duga od 6.000 dinara. Bez struje sam bila kao u zatvoru, sedela sam sama u mraku, bilo me je strah. A kako da isplatim dug kada nigde ne mogu da zaradim novac, pogotovo ne dok je vanredno stanje...
Ovo je, ukratko, priča četrdesettrogodišnje žiteljke Novog Bečeja, koja je u okviru istraživanja, sprovedenog od strane Multietničke feminističke mreže, ispričala sa kojim se sve nedaćama susretala u prethodnom periodu. Istraživanje pod nazivom “Uticaj Kovid-19 pandemije na socioekonomski položaj žena iz marginalizovanih grupa u AP Vojvodini“ obuhvatilo je 537 učesnica, a trajalo je u periodu od juna do avgusta prošle godine. Po podacima Multietničke feminističke mreže, od ukupnog broja učesnica, čak njih 421, ili 78,6 odsto, nije radilo tokom vanrednog stanja.
U prvom i jedinom istraživanju na ovu temu traženi su odgovori na pitanja - kako su se tokom pandemije i vanrednog stanja, u nedostatku novca za sredstva za higijenu, zaštitu, hranu ili lekove, snašle žene iz marginalizovanih grupa, da li su mogle da daju podršku deci u školovanju u neadekvatnim uslovima i bez tehničke mogućnosti, kako su preživljavale usled nemogućnosti ostvarivanja prihoda od rada u neformalnoj ekonomiji…Najviše ispitanica bilo je iz Novog Bečeja, a istraživanje je obuhvatilo i žene iz Bečeja, Zrenjanina, Pančeva, Novog Sada i Kovačice.
Rezultati istraživanja predstavljeni su na okruglom stolu, održanom onlajn, u organizaciji Udruženja Roma iz Novog Bečeja. Okrugli sto su otvorile predsednica Multietničke feminističke mreže Danica Jovanović i koordinatorka programa iz Fondacije za otvoreno društvo Aleksandra Šanjević. U radu okruglog stola učestvovala je i pomoćnica pokrajinskog sekretara za demografiju i ravnopravnost polova Svetlana Selaković.
Tom prilikom je rečeno da je istraživanje pokazalo i da je većina žena iz marginalizovanih grupa imala problem u vezi sa korišćenjem ekonomskih mera države, jer se one uglavnom oslanjaju na sticanje prihoda u okviru neformalnih ekonomija. Te žene nemaju lične karte i druga dokumenta, nemaju račune u bankama, niti status zaposlenih lica, rade neprijavljene, ili su angažovane na selu kao pomagači u domaćinstvima, bez beneficija i slično.
Četrdesetčetvorogodišnja ispitanica iz Novog Miloševa kazala je da ona, dok su svi ostali kupovali zalihe, nije imala novca ni za hleb.
Nisam preterano marila da li ću se zaraziti, jer imam malo dete koje treba nahraniti. Pokušavala sam na sve strane da nađem bilo kakav posao, ali nisam uspela. Pokušala sam i da čistim po kućama, ali niko nije smeo da me pusti unutra, jer je tada nastala opšta panika da se ljudi ne zaraze. Nigde nas nisu puštali bez maske, a ja nisam imala para ni za hleb, a kamoli za zaštitnu masku koja je tada koštala 120 dinara, ispričala je ona.
Istraživanje je pokazalo i da su žene, koje su i ranije bile izložene nasilju u porodici, bile u još većem riziku, jer su primorane da mnogo više vremena provode sa nasilnicima. Njima je zabrana kretanja pružila još veće mogućnosti za ispoljavanje nasilja i demonstraciju moći.
Posle 17 časova, kada je počinjao policijski čas, ostajala sam sama sa sinom koji ima 36 godina, u trošnoj kući u kojoj živimo već tri i po decenije, bez televizora. Tada je počinjao pravi pakao. Težak ekonomski položaj, loši uslovi života i celokupna situacija sa koronavirusom u početku su doveli do sitnih svađa. Sin, koji je nezaposlen, bio je iz dana u dan sve nervozniji. Svađe su postajale sve gore. Dva puta me je udario pesnicom i prijavila sam ga zbog toga, kazala je pedesetdvogodišnja Novobečejka.
Udruženje Roma Novi Bečej je zabeležilo porast prijava nasilja u aprilu i maju za 20 odsto, a u junu za 15 odsto, u odnosu na isti period prošle godine. Do porasta tenzija, koje su često eskalirale i u fizičko nasilje, došlo je i kod povratnika iz inostranstva, koji su bili na privremenom ili stalnom radu u drugim zemljama, a koji su, usled eskalacije pandemije, napuštali Italiju, Austriju ili Nemačku pre zatvaranja granica početkom marta, ali i nešto kasnije usled gubitaka ili smanjenja obima poslovanja u Evropskoj uniji. Sitgmatizacija osoba koje su u jeku epidemije dolazile kućama iz Italije bila je veoma izražena u lokalnim zajednicama, tako da je identifikovano i grupno nasilje usled straha i dezinformacija koje su se početkom pandemije širile.
Željko Balaban